Advertisements

Sjaj drevnog ruskog epa

Remek-delo staroruske književnosti iz 12. veka, „Slovo o pohodu Igorovom“ nedavno su objavili beogradski „Štampar Makarije“ i podgoričko „Obodsko slovo“. U novom četvorostrukom prevodu i sa komentarima Vere Horvat raskošna knjiga oplemenjena je ilustracijama i kaligrafskim listovima originalnog teksta.

„Slovo“ je otkriveno 1795, u drevnom srednjovekovnom rukopisu u moskovskoj biblioteci poznatog istoričara i arheografa, znalca i neumornog kolekcionara manuskripata A. Musina – Puškina. Posle pet godina pojavilo se prvo štampano izdanje, a ranije je urađena kopija za caricu Katarinu Drugu koja je podsticala sakupljanje retkih rukopisa.

– Original rukopisa, nažalost, nije sačuvan jer je nastradao sa mnogim drugim dragocenim dokumentima u stravičnom požaru koji je zahvatio Moskvu 1812. godine, tokom Napoleonovog napada na Rusiju – kaže za „Novosti“ Vera Horvat.

– Autor epa je i do danas nepoznat, što nije neobično kada je reč o srednjovekovnoj umetnosti uopšte. Ipak, njegov stil, svestrano obrazovanje, poetska nadarenost i izuzetna obaveštenost govore da je reč o ličnosti visokog znanja, vrlo bliskoj samom knezu, ako ne i učesniku događaja opisanog u delu.

U epu se kazuje o pohodu kneza Igora Svjatoslaviča 1185. godine protiv Polovaca. Pohod je okončan porazom, kneževim ropstvom, njegovim duhovnim preporodom i konačnim povratkom u Rusiju. Autorova osnovna ideja je visokomoralna, to je poziv ruskim kneževima da prekinu sa sitnim konfliktima koji su ih u značajnoj meri oslabili, da se ujedine i tek tada istupe protiv zajedničkog neprijatelja.

„Slovo“ je, inače, nastalo u vreme kada je hrišćanstvo u Rusiji bilo relativno mlado što se odrazilo i na ideju epa.

– Književna analiza pokazala je da, i pored autorovog dubokog hrišćanskog utemeljenja, postoji čitav sloj različitih paganskih i folklornih simbola koji nisu bili tuđi njegovim savremenicima i stilu narodne poezije. Autor ih je uklopio u delo vrlo bezbolno i spretno, nalik neimaru čiji fantazmagorični ukrasi fasada katedrale ni najmanje ne ugrožavaju njenu dominantno hrišćansku namenu, nego je samo čine još slikovitijom – ističe Horvatova.

Posebno je zanimljivo što je ep preveden na četiri načina – u prozi, zatim podeljeno na numerisane odeljke, u slobodnom stihu i najzad u rimi. Objašnjavajući otkuda takav komplementarni pristup, sagovornica kaže:

– „Slovo“ je u originalu bilo ispisano specifičnim pismom, bez interpunkcije, od ivice do ivice pergamenta, maksimalno štedeći njegov ograničeni prostor. Spev samo na prvi pogled deluje kao prozno ostvarenje. U suštini to je visokopoetizovani tekst, napisan, kako bismo to danas rekli, u slobodnom stihu. U okviru kompozicionih i prostornih zadatosti, genijalni autor se, doduše, nije služio rimom kakva nam je danaspoznata, ali pažljiviji uvid otkriva bogat unutrašnji ritam i rimu. Uz pregnantnost i visoku emotivnu intoniranost, sve ovo govori da je reč pre o poetskom nego o proznom kazivanju.

Zanimanje za ovo delo koje je nezaobilazno ne samo za rusku nego i za svetsku književnu baštinu stalno je u porastu. Postoji nekoliko hiljada naučnih radova, eseja i drugih tekstova o „Slovu“, odbranjeno je na stotine doktorata a samo od 2000. do danas pojavilo se dvadesetak novih prevoda na savremeni ruski jezik. Kod nas su ga prevodili Milorad Panić Surep, Vladan Nedić, pa i veliki Njegoš.

– Zahvaljujući idejnom rešenju izdavača, knjiga izgleda vrlo impresivno. U njoj su se našle ne samo raskošne ilustracije Ivana Gorikova, nego i njegov kaligrafski tekst „Slova“ na staroruskom jeziku, što joj daje osobenu draž i pečat nesvakidašnjeg – zaključuje Vera Horvat.

POREKLO IZ JUŽNE RUSIJE

Pre nekoliko godina u izdanju SKZ Vera Horvat objavila je knjigu prevoda ruskih narodnih pesama – biljina, a nedavno se pojavio i njen prevod autorskih ruskih bajki, u izdanju beogradske „Rusike“. Interesovanje za ovu vrstu književnog stvaralaštva sigurno ima veze i sa njenim poreklom, čiji su preci iz južne Rusije. Njen pradeda po majci, Nikolaj Suncov, bio je poznati istoričar književnosti i umetnosti, etnograf i folklorista.

KORISTIO I SRBIZME

Većina stvari vas samo zatekne kao što su mene iznenadili rezultati paleolingvističkih istraživanja koja dokazuju da autor „Slova“ potiče iz zavičaja mojih predaka. Ako dodam i da je taj isti, neznani nam pesnik, neretko koristio i srbizme i neke druge „balkanizme“, zagonetka tajanstvenih uticaja će se samo usložnjavati – kaže Vera Horvat.


Izvor:
Večernje novosti
Advertisements

Posted on 27. decembra 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: