Advertisements

Šta nas čini srećnijim: vreme ili novac?

Kada bi vam dali da odaberete između povišice i smanjenja broja radnih sati, šta biste odabrali? Od odgovora na ovo pitanje zavisi vaša sreća.

Uspeh je povezan sa posedovanjem više svega. Više stvari, više priznanja, viša plata. I ova tvrdnja donekle ima smisla. Već smo utvrdili na koje načine nas može usrećiti dobro potrošen novac, ali stereotip o uspešnoj osobi ide uz radoholičare koji jedva imaju vremena da se posvete svojim hobijima, prijateljima ili porodici. Ako je svrha života biti srećan, hoćemo li to postići slaganjem pare na paru ili je neophodno imati slobodnog vremena da se posvetimo sebi i svojim voljenima?

Upravo je jedna studija, skoro objavljena u časopisu Social Psychological and Personality Science, ispitala skoro 4.500 osoba da li više cene novac ili slobodno vreme za dostizanje sreće i 64% ispitanika je izjavilo da bi radije imalo novac, međutim, istraživanje je takođe pokazalo da su oni koji su više cenili slobodno vreme bili i srećniji.

Ideja je potekla iz ličnog iskustva jednog od njenih pokretača, profesora Hala E. Heršfilda. Naime, profesor je dobio poziv da učestvuje na jednom seminaru u drugoj državi, a u tom trenutku imao je ćerkicu staru 12 nedelja. Novac koji bi zaradio na tom seminaru poslužio bi da pomogne u odgajanju deteta, ali bi takođe izgubio jedan slobodan vikend da uživa sa njom u tako osetljivom dobu jedne bebe. U tom slučaju, šta bi ga učinilo srećnijim, novac ili slobodno vreme?

Rezultati njegovog istraživanja govore da „ako bismo imali dve osobe koje bi u svemu ostalom bile iste, ona koja bi odabrala slobodno vreme kao važnije od novca bila bi srećnija od one koja bi odabrala novac“, objašnjavaju Heršfild i njegova koleginica Kesi Mogilner Holms, članovi Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu, u jednom članku Njujork tajmsa. Uzgred, profesor Heršfild odlučio je da ostane kod kuće i uživa u vikendu sa ćerkom, pre nego u novcu. Neki ispitanici su takođe bili saglasni sa istraživanjem: 25% onih koji su odabrali novac, pitani ponovo godinu dana kasnije, promenili su mišljenje i odabrali slobodno vreme.

Da li ovo mišljenje zavisi od godina?

Ovo nije jedina studija ovog tipa. Početkom godine jedno istraživanje sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru (Kanada) istaklo je da je uvažavanje vremena pre novca povezano sa višim nivoima sreće, naročito kada je za zaradu novca potrebno puno radno vreme. Takođe je zaključeno da kako čovek odrasta, vreme mu postaje značajnije na listi prioriteta. Ima smisla jer svaka sekunda koja prođe pretvara se u još jedno kašnjenje. Već je o tome govorio pesnik Hose Manuel Kabaljero Bonald: „Mi smo vreme koje nam preostaje“.

Mlađi su, izgleda, uzeli u obzir pesničkog veterana po kome je vrednovanje vremena trend tzv. milenijalaca (rođenih između 1980. i 1995). Prema studiji iz 2013, konsultantske kuće Price Waterhouse Coopers, ovaj raspon generacija voli da ima više slobodnog vremena i da može da balansira svoj poslovni i privatni život umesto da ima visoku platu. Milenijalci smatraju posao sredstvom za stabilnost i dobrobit, ali ne i jedinim sredstvom. U stvari, oko 21% žena i 15% muškaraca je prema ovoj studiji bilo voljno da se odreknu dela svoje plate za veću fleksibilnost radnog vremena.

Psiholog Den Gilbert, profesor na Univerzitetu Harvard i autor bestselera Spoticanje o sreću objasnio je, prilikom skorašnje posete Španiji, da kada se stigne do određene granice, količina novca nije proporcionalna količini sreće. Ta granica je 60.000 evra, te kada je sreća u pitanju isto je da li zarađujemo 60 hiljada ili 60 milijardi evra. Zbog toga milijarderi ne uživaju u odnosu na ostale toliko sreće koliko novca (ništa nam ne govori da su Amansio Ortega ili Bil Gejts toliko srećni koliko su bogati).

Četiri ključa sreće su besplatna

„Kada pokrijemo osnovne potrepštine, povećanje našeg bogatstva može pružiti malo sreće, ali na kratke staze“, objašnjava Silvija Alava, psiholog Centra za psihologiju Alava Rejes. „Posle toga nastupa ono što zovemo hedonističko prilagođavanje – navikli smo se na stvari koje imamo, poredimo se sa ostalima i želimo još.“ Možda se i vama desilo isto: kupili ste novi, malo bolji, auto, novu, malo veću, kuću, ali čim prođe prvo zadovoljstvo ne možete reći da ste srećniji nego pre.

„Ono što može da izazove trajno povećanje dobrobiti, jeste ulaganje u stvari koje čine da sazrevamo kao osobe ili poboljšamo odnose sa drugima“, zaključuje Alava. Npr, kurs gitare ili kurs za pravljenje kolača, odlazak na izlete ili upražnjavanje sporta, aktivnosti su koje mogu učiniti više za naše dobro raspoloženje nego pomenuta kola i vila.

Tako, četiri svakodnevne aktivnosti koje donose više sreće, po Gilbertovim rečima, ne koštaju mnogo – upražnjavanje seksa, vežbanje, slušanje muzike i razgovor. Ne koštaju ništa, ali iziskuju vreme. „Uložiti u iskustva je bolje nego uložiti u materijalno“. Utvrđena je činjenica u psihlogiji da su raznovrsni i zdravi međuljudski odnosi, jedan aktivan i zdrav društveni život (izuzev lajkova na Fejsbuku), neke od stvari koje najviše utiču na to da se osećamo dobro.

Ne možemo brojati našu sreću velikim životnim događajima, moramo da naučimo da uživamo u malim trenucima – jutarnja kafa sa kolegama s posla, priča deci za laku noć“, zaključuje Alava. Može se reći da mnogo malih stvari čine jednu veliku. A to iziskuje mnogo vremena i ne tako mnogo novca. Iako je, naravno, idealna kombinacija dobiti posao koji nam mesečno donosi milione za samo nekoliko sati rada dnevno. A takvih nema mnogo.

IZVOR:

El País

Prevela: Ana Vuković

iSerbia

 

Advertisements

Posted on 20. decembra 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: