Advertisements

Danas je Sveti Nikola

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima 2,5 miliona domaćinstava, a ako pođemo od one čuvene da „Svetog Nikolu pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“, onda se ova krsna slava obeležava u više od milion domaćinstava u našoj zemlji. Kako Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

sveti-nikola-svrljig

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom gradjani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Tom hramu je docnije, u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid. Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasledjenu imovinu. Prema predanju, vodjen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrdje, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju medju ljude.

Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.

Od Svetog Nikole do Deda Mraza

U novije vreme, zahvaljujući reklamama „koka-kole“ i potrošačkom društvu, najpoznatiji je kao Deda Mraz (Santa Klaus, skraćeno od Santa Nikolaus – Sveti Nikola).

Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo „začinilo“. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima „Santa Klaus“ obilazi svet tokom Badnje večeri.

I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.


Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju kraj njegovih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga mornari često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. Ipak, u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj da se na Nikoljdan pravi poseban, šareni kolač koji se ukrašava pticama od testa. Njega sveštenik obavezno osveštava i preliva vinom, pa se uveče on deli deci koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu kako bi u narednoj godini bila zdrava i vesela. 

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekom sitnicom – njih ćete obradovati, vama će biti lepo, a i narod kaže – valja se.


Izvor:

Blic

Svevesti.com

 

Advertisements

Posted on 19. decembra 2016., in Narodna verovanja i običaji. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: