Advertisements

Olimp protiv dosadnjikave pijace duša

U najezdi sveopšteg neukusa, nekulture, surove materijalne i duhovne bede, neophodno je baviti se nečim što je daleko iznad sve te patnje, a vredno je, dragoceno i beskrajno lepo.

Olimp protiv dosadnjikave pijace duša

Ovo su eseji o biografijama i bibliografijama, životi svi do jednog vredni romana i puni dramaturških zapleta kakve piše samo život. Dakle, umesto bavljenja banalijama i trivijama kojima nas do gušenja zasipa svakodnevica, meni je bilo milije da se bavim velikanima u ovo doba kada je sramota vibrirati od života i stvaranja, imati emocije, želela sam da progovorim o onima koji su živeli od strasti prema umetnosti i za tu strast živeli. U ovo mlako vreme želela sam da proučim i velike umove i velike ljudi jer su im životi bili prepuni ideja, vreli, strasni, vrcavi. I sve osim dosadni – kaže u razgovoru za Danas Sanja Domazet, prozni i dramski pisac, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, čiju je drugu knjigu biografskih eseja – literarnih portreta velikih umetnika i značajnih ličnosti 20. veka nedavno objavio i predstavio Službeni glasnik u okviru svoje kolekcije „Svetionik“.

Prva knjiga „Božanstvenih bezbožnika“, koju je pre osam godina objavio Evrođunti, prevedena je na engleski jezik, predstavljena je u NJujorku 2014. i imala je više izdanja. Neke od „ličnosti sa Olimpa“ iz prvog dela, poput Konstantina Kavafija, Ane Ahmatove, Bili Holidej, Marije Kalas, Loresa Darela…, našle su se i među 39 „portreta“ i u drugoj knjizi „Božanstvenih bezbožnika“ gde su u društvu sa: Marinom Abramović, Svetlanom Aleksijevič, Milošem Crnjanskim, Antoanom de Sent Egziperijem, Orinanom Falači, Robertom Fišerom, Amedom Modiljanijem, Koko Šanel, Emilom Siopranom, Rudolfom Nurejevim…

– Odabrala sam one koji su godinama ili decenijama činili deo mog unutarnjeg sveta. Smatram da se od ovakve stvarnosti, savremenog sveta koji je postao dosadnjikava pijaca duša i akvizitarijum pseudovrednosti, mora emigrirati. Svaki čovek emigrira na sopstveni način. Ja sam u svet umetnosti pobegla davno. Srećan je to život. Može se i emigrirati u drugi jezik, kao što je Andrej Makin pobegao prvo u francuski jezik, pa u Francusku. Suština je da su sloboda i sreća iznutra, duboko u nama. Pisala sam o onima „čije je ludilo spaslo naš san“ – objašnjava Sanja Domazet.

Odgovarajući na pitanje koliko je današnje vreme pseudovrednosti, nepostojećih kriterijuma, golog karijerizma i lažnih diploma važna spoznaja iz biografija nadarenih ljudi da talenat i posebnost istovremeno često znače i žrtvu, patnju, lični pakao, Sanja Domazet ističe da „za radost stvaranja plaćanje životom nije velika cena, pogotovo onima kojima bez umetnosti život ne znači mnogo“.

– Goli karijerizam i lažne diplome poklonimo onima kojima je do toga stalo. Ja bih o onima koji su popravljali svet, pre svega – popravljajući sebe. Kada su pitali Brodskog na čemu trenutno radi, rekao je: „Na sebi.“ Želela sam da govorim o onima kojima su estetika i etika bili prvi zakoni života. Ova knjiga slavi velike misli, ispunjene, osmišljene živote, ostvarene ljude. A patimo svi – to je na zemlji neminovno. No umetnost jeste najjači anestetik za životni bol. Dakle, ova knjiga odbrana je onih okolnosti koje su nas načinile izopštenicima, postali smo „izabrano carstvo slabih“, što bi rekao Sveti Avgustin, ali naše duše nisu na prodaju. Zlo će na zemlji zavladati kada svi na planeti postanu nepismeni. Čvrstim koracima ide se ka tome. Zlo je nepismeno i traži i nalazi sebi slične – kategorična je Sanja Domazet, koja je u eseje o „Ikonama 20. veka“, kako se čulo na predstavljanju knjige, udenula „sva svoja zanimanja“ – istraživačko novinarstvo, dramaturgiju i literarni dar.

Putin i Fišer

– Vladimir Putin se našao u drugoj knjizi prosto zbog neverovatne biografije. Nema tu mog političkog opredeljenja ni za ni protiv. Samo sam napisala kako se, na neverovatan način, dogodio dečak Vladimir Putin. Ostalo je – ostalo. Od onih koji nisu umetnici, našao se ovde i Bobi Fišer zato što je njegova genijalnost da stvori nove sisteme mišljenja unapredila zauvek našu maštu – objašnjava Sanja Domazet kako su se među „ikonama 20. veka“ u drugoj knjizi našli i aktuelni predsednik Ruske Federacije i čuveni šahista.

Izvor:

Danas.rs

Advertisements

Posted on 17. decembra 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: