У четвртак 3. новембра 2016. године у 19 сати у Библиотеци у Пожаревцу, биће одржана промоција књиге Данас сам била у нашој кући ауторке Татјане Јанковић. Књигу је објавила Народна библиотека „Вук Караџић“ у Крагујевцу у оквиру едиције „Скитија“ у којој је Татјана и запослена. Друга збирка крагујевачке ауторке награђена је прошле године објављивањем у специјалном броју часописа „Прича“. Своју прву збирку прозе објавила је пре осам година у издању ИК „Филип Вишњић“ по којој је на Радио Београду снимљена и емитована радио драма.

Мирко Демић

Ко је пажљиво читао претходну Тањину књигу „Прича Бабиног сина“ видеће поетички и сваки други континуитет; штавише, неке приче из књиге „Данас сам била у нашој кући“, одјек су и допуна претходне, док већина других осваја нове поетичке и тематске просторе.

Кажу да је још Хераклит тврдио да је карактер – судбина. Надам се да ми се неће замерити ако ту мисао преобликујем и устврдим да је у Тањином случају карактер – поетика. Тању знамо као повучену, ћутљиву, помало затворену, одмерену и деликатну особу. Чини ми се, не тражећи да се било ко са мном сложи, да неке од тих карактеристика имају и њене приче које излазе „испод застора косе“, како стоји на једном месту ове књиге.

И у овој, као и у претходној књизи, видљива је вечна детиња глад за разумевањем и нежношћу. Разлистава се лепеза дечјих мушко-женских неразумевања, која су нуклеус оних будућих, „одраслих“. Сложићете се да сви имамо своје „ране јаде“ приликом одрастања и да нас оне сустопице прате; а оне који пишу – поготово.Тањин стил красе прецизност, концизност, тематска непретенциозност и апотекарска мера. Она не инсистира на звучности своје реченице, нити их оптерећује поетичким наносима, лирским ђинђувама нити језичким бравурама.

Оно што је ново и драгоцено јесте суптилна иронија која премрежава њене приче. Као и хуморни и црнохуморни пасажи и ситуације којима она „заслађује“ своје ретко осећање за меру.