Deca i omladina postavljaju specifične zahteve pred bibliotečku ponudu. O kakvim se zahtevima radi, objašnjavaju Ute Hahman (U. Hachmann) iz Gradske biblioteke u Brilonu i Suzane Brant (Susanne Brandt) iz Opštinske biblioteke u Vestferledingenu. Obe su članice Ekspertske grupe za dečje i omladinske biblioteke u okviru Udruženja nemačkih biblioteka.

Za veću jednakost – rad u dečjim i omladinskim bibliotekama

Gospođo Hahman i gospođo Brant, sa kojim se izazovima danas suočavaju dečje i omladinske biblioteke?

Ute Hahman: S obzirom na sve veći uticaj medija, kojima su deca izložena od malih nogu, i to u najrazličitijim oblicima, jedan od glavnih zadataka dečjih i omladinskih biblioteka predstavlja garantovanje jednakih šansi kod pristupačnosti informacijama i medijima.

Kao partneri u obrazovanju, biblioteke teže neprestanoj razmeni sa porodicama, obdaništima, školama, sa kojima izgrađuju prave kooperacione i mrežne strukture. Nastojeći da budu što bliže njihovom mestu stanovanja, deci i omladini se upućuje poziv da dođu u lako pristupačan javni prostor koji je otvoren za njih, lišen komercijalnih interesa, ispunjen medijskom ponudom, kreativnim impulsima, kao i onima koji podstiču maštu. Tu im se omogućuje da sretnu druge ljude, ali i da imaju autonomni prostor kako bi sebe percipirali kao ličnost i razvijali se kroz igru, a da to ne bude vezano za neku odeđenu svrhu.

Suzane Brant: Pritom dečja i omladinska biblioteka mora da vodi podjednako računa o multikulturalnim okolnostima na licu mesta, kao i o raznovrsnim društvenim i porodičnim načinima življenja. Podsticanje čitanja počinje sa time da se nudi okruženje u kojem se korisnici osećaju prijatno i koje stimuliše njihov jezički razvitak!

Kako su se, tokom poslednjih decenija, promenile potrebe te ciljne grupe?

Ute Hahman: Danas postoji veća mogućnost izbora između različitih vrsta medijske ponude, a time se postavljaju i veći zahtevi pred našu sposobnost orijentacije i snalaženja na tržištu mogućnosti. Osim toga, važno mesto zauzimaju i multikulturalna raznovrsnost i katkad velike socijalne razlike koje utiču na mogućnosti sticanja obrazovanja i učešća u kulturnom životu. U današnje vreme, kada se deca nađu u biblioteci, sve su važniji poštovanje i pažnja, kao i zajednička igra koja podstiče jezički razvoj, jer i jedno i drugo često više ne postoji na optimalan način u ličnom okruženju dece, a predstavlja jedan od osnovih preduslova za pozitivan razvoj jezičkih i čitalačkih sposobnosti.

Po čemu se ova ciljna grupa razlikuje od drugih?

Suzane Brant: U dečjem i omladinskom uzrastu se posebno radi o tome da se usvoje važne tzv. ključne kompetencije, da se otkriju i prihvate odgovarajući putevi obrazovanja, da se aktivno doživi i uvežbava učešće u kulturnom životu, da se drugi dožive kao pouzdani pratioci, ali i da se stiču iskustva u formiranju ličnosti koja nisu vezana za neku posebnu svrhu. Lični odnos saradnika prema deci i omladini, koji mora biti ispunjen poštovanjem, pri tome ima posebnu ulogu i trebalo bi da se dalje pozitivno razvija u atmosferi poverenja i uzajamne inspiracije.

Da li se pred arhitekturu dečjih i omladinskih biblioteka postavljaju neki posebni zatevi?

Ute Hahman: Potrebni su nam prostori koji inspirišu, koji u sebi nose veliki kreativni potencijal koji podstiče maštu, koji pozitivno stimuliše čula, kao i komunikativna atmosfera u kojoj se ljudi dobro osećaju i mogu da urade nešto zajedno.

Možete li navesti koje biblioteke u tom pogledu smatrate uzornim, koje primere moderne gradnje biblioteka bi trebalo slediti?

Suzane Brant: Neki elementi su postojali u Dečjoj biblioteci am Grindel u Hamburgu – koja će uskoro biti ukinuta – jer se s jedne strane nalazi usred stambenog okruženja brojnih porodica, među njima i onih socijalno ugroženih, kao i škola i obdaništa u neposrednoj blizini. To znači kvalitetnu blizinu životne realnosti i dostupnost za onu decu koja „nemaju obezbeđen prevoz“. S druge strane, ovde se uspelo u poduhvatu da se prilično neugledne prostorije u prizemlju jednog solitera urede na estetski podsticajan način i ujedno budu prilagođene dečjim potrebama.

Ute Hahman: Veoma dobar primer za inovativne koncepcije omladinskih biblioteka je hamburška biblioteka „Hoe4bu“, koja je smeštena u jednoj staroj fabrici i isključivo je posvećena potrebama omladine i njihovom slobodnom vremenu. To se odražava i na koncepciju prostora.

Nadležni u oblasti planiranja nemačkih dečjih i omladinskih biblioteka trenutno rado posmatraju šta se dešava u susednim zemljama. Naše nizozemske kolege vole da ističu biblioteku u Herhugovardu. Zamišljena kao „Biblioteka 100 talenta“, tu se neguje veoma otvoreno i kreativno ophođenje prema različitim dečjim potrebama, a u svojoj koncepciji se pozivaju na teoriju višestruke inteligencije Hauarda Garnera.

Koje bibliotekarske koncepcije su se pokazale posebno uspešnim u poslednje vreme?

Suzane Brant: Kreativne i postojane strukture u okviru kooperacije sa partnerima na licu mesta – dakle, sa školama, obdaništima, porodicama, socijalnim i kulturnim ustanovama – koje imaju podršku u vidu ličnog i iskrenog angažmana jednog motivisanog tima. Primeri za to predstavljaju koncepcija „Jaki na rečima“ („Wortstark“) Gradske biblioteke u Berlin-Krojcbergu, Fridrihshajn, i projekat „Biblioteka i škola kao obrazovni partneri u pokrajini Severna Rajna i Vestfalija“ (Bildungspartner Bibliothek und Schule in NRW) u okviru kojeg preko 120 biblioteka u svojim opštinama, zajedno sa školskim partnerima, radi na ostvarivanju prethodno definisanih zajedničkih ciljeva.

Koje su Vaše želje za budućnost?

Ute Hahman: Obavezujući minimalni standardi sveobuhvatne bibliotečke nabavke, na profesionalnom nivou, uključujući seoske sredine, čime bi se obezbedila dugoročna i pouzdana nabavka kao preduslov da se sa decom uspostave dobri međuljudski odnosi ispunjeni poverenjem.

Suzane Brant: Da, i ja bih više volela da vidim dobro promišljene i adekvatno opremljene bibliotečke ogranke i matične biblioteke blizu onih mesta gde deca i omladinci zaista žive, igraju se, stanuju i uče, nego impresivne građevine za pokazivanje, koje se nalaze u centru velikih gradova i do kojih deca mogu da stignu samo u pratnji roditelja.