ISTORIJA VELA NA ŽENSKOJ GLAVI

Prvo pominjanje vela kao nečega što žene moraju da nose je u asirkom zakoniku iz 13. veka pre nove ere, dakle, skoro dve hiljade godina pre nego što će prorok Muhamed muslimankama naložiti njegovo nošenje. Veo je odevni predmet koji žene u nekim kulturama i dan-danas nose na svojim glavama, mada je to u prošlosti bilo daleko uobičajenije nego što se obično smatra.

tumblr_mawc7vouyx1rq3dyyo1_1280-620x350

Njegova uloga nije bila samo religijska, već je ukazivala i na društveni status, bila je i psihološka, pa čak i seksualna.Prvo pominjanje vela kao nečega što žene moraju da nose je u 13. veku pre nove ere, dakle, skoro dve hiljade godina pre nego što će prorok Muhamed muslimankama naložiti njegovo nošenje.Bilo je to u asirskom zakoniku, u Mesopotamiji, u kojem je rečeno da plemkinje i druge žene visokog roda moraju da ga nose na glavi, dok je ženama prostog roda i hramovnim prostitutkama to bilo izričito zabranjeno; svaki muškarac je imao pravo da ubije kurvu koja bi se usudila da stavi veo na svoju glavu.Drugim rečima, veo je bio simbol nejednakosti, simbol uzvišenosti visokorođenih žena naprema niskorođenima, nešto što je svakome na ulici nalagalo nužno poštovanje prema onome ko veo nosi.

beotijska-terakota-iz-4-veka-pre-nove-ere-prikazuje-zenu-koja-drzi-svoj-veo-670x1488

Starogrčka terakota iz 4. veka pre nove ere prikazuje ženu koja drži svoj veo.

Postoje naznake da su Grkinje i tokom mikenskog perioda nosile veo, a grčka reč “kaliptra” prvi put se pominje kod Homera.Klasične grčke i helenističke statue žena ponekada su imale glave i lica prekrivene velom zbog čega i postoji hipoteza da je bilo uobičajeno da ga žene u antičkoj Grčkoj nose preko glave i lica kada su javnosti. Ovo ne treba da čudi, budući da su Grkinje u demokratskoj Atini uglavnom bile zatvorene u kuću i da im je bilo kao ženama u talibanskom Avganistanu. Strabon u 1. veku piše i da su neke Persijanke pokrivale svoje lice velom.

tan2013-5-24_142243257_0
Monahinje u pravoslavnoj crkvi.

Sa pojavom i pobedom hrišćanstva, koje je bilo pod snažnim uticajem helenističke kulture, ova praksa se polako širi i u poznoj epohi Rimskog carstva postaje dominantni odevni predmet za žene; kao i kod antičkih Helena, veo je bio simbol pokornosti žene pred muškarcem. Apostol Pavle u svojim poslanicama uspostavlja ovu praksu kao “bogougodnu”, ako nam dozvolite da se tako izrazimo.Tokom srednjeg veka u celoj hrišćanskoj Evropi – i na istoku i na zapadu našeg kontinenta, i u rimskom i vizantijskom kulturnom krugu – gotovo da je bilo nezamislivo da žena bude u javnosti bez pokrivene glave, često i pokrivenog lica.Protestanti se kasnije po tome nisu razlikovali, pa su i njihove žene hodale pokrivenih glava, amarame koje su nosile naše bake imaju identičnu funkciju, i mogu se posmatrati kao varijacija vela.U novije vreme, pored nošenja vela tokom venčanja kojima se simboliše ženina nevinost (što će nasmejati mnoge koji čitaju ovaj tekst), i u Rimokatoličkoj crkvi i u Istočnoj pravoslavnoj crkvi, običaj je da žene barem u hramovima budu pokrivenih glava. Naravno, u obe glavne hrišćanske konfesije kaluđerice moraju uvek da budu pokrivene.

4112252824_8cdf7accd7_o-670x446
Žena nosi avganistansku burku.

U islamu postoji nekoliko različitih formi vela, mada u pojedinim slučajevima nadilazi pomenuti pojam. Hidžab prekriva glavu, ali ne i lice, sa osnovnim ciljem skrivanja onih delova tela koji su privatni; muslimanka ne sme svetu da pokazuje svoju kosu, svoje grudi i genitalije. Međutim, nikab i burka idu korak dalje i prekrivaju bukvalno celo lice osim očiju. Avganistanska forma burke ide još dalje pa sakriva i oči, s tim što postoji tanka vežena mrežica koja ženi koja je nosi omogućava da vidi. Zanimljivo je međutim to da se Arabljanke pre islama uglavnom nisu pokrivale (mada Tertulijan u 3. veku pominje da neke jesu), pa je kao rešenje zagonetke otkud Muhamedu ideja da to uvede, predložena pravoslavna vizantijska praksa gde je veo bio uobičajen, kao što smo gore napomenuli.

 

Izvor:

 

Posted on 22. februara 2016., in Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: