Deca čitaju! Odgovorno tvrdim da nije tačna izjava da deca ne čitaju, koja se konstantno provlači. Možda je manje školaraca pasioniranih ljubitelja klasične književnosti, ali vole i klasike, zbirke priča, stripove, priručnike… Ne evidentira se da su deca redovni korisnici elektronskih knjiga, vrlo dostupnih. U PDF formatu na računaru, tabletu, noutbuku, telefonu, bilo kom ekranu mlade generacije čitaju, a tu ne računam neknjiževne tekstove na forumima, blogovima, društvenim mrežama – govori Aleksandra Vićentijević, na osnovu dugogodišnjeg iskustva na mestu bibliotekara i rukovodioca dečjeg odeljenja Biblioteke grada Beograda.

I zvanična statistika ukazuje da dela jezičkih virtuoza napisana za decu ne skupljaju prašinu u bibliotečkim depoima. Više od polovine ukupnog broja članova Biblioteke grada zabeleženih u prošloj godini su deca – oko 77.200 devojčica i dečaka. Četvrtinu izdatih publikacija, oko 511.600 naslova, pozajmili su školarci, u njihove ruke odlazilo je prosečno 1.400 knjiga na dan.

– Samo kroz dečje odeljenje prođe 150 do 200 korisnika dnevno. Književne promocije, radionice, akcije imaju redovne posetioce. Uzmimo da je na svaku od tih manifestacija došlo po 20 učesnika, a bilo ih je najmanje toliko, na godišnjem nivou to je oko 26.000 dece naklonjene knjigama u štampanom izdanju – ilustruje Vićentijevićeva.

Njena radna biografija obiluje projektima za omiljavanje čitanja kod dece i zato joj je poverena uloga glavnog koordinatora nove akcije gradske biblioteke za prestoničke osnovce: „Čitam, pa šta”. To je stecište i rasadnik budućih književnih kritičara i ilustratora književnih dela.

– „Čitam, pa šta” objedinjuje sajt i takmičenje istog naziva. Deci približava pažljivo odabrane naslove, književne klasike, štivo koje zavređuje da bude osnov izgradnje literarnog ukusa i razvijanja kritičkog i umetničkog odnosa prema knjizi – pojasnila je koordinatorka akcije.

Svi beogradski osnovci pozvani su da učestvuju. Zadatak je da đaci pročitaju knjigu iz ponuđenog izbora i prikažu je literarnim ili likovnim radom. Ima dece koja su pasionirani čitaoci, ali nemaju dobru moć pisanog izražavanja, zato mogu da biraju da li će impresije nacrtati ili zapisati. Prvo treba da se odabere deset najuspešnijih radova na nivou svake osmoletke. Školski bibliotekari će ih proslediti stručnoj komisiji koja će posle opštinskog i gradskog nivoa nadmetanja proglasiti pobednike – sledećeg maja. Đačke recenzije osvanuće na sajtu „Čitam pa šta”. Namera je da se akcija nastavi godinama.

– Svako dete će klikom na naslovnicu književnog dela dobiti priliku da se o njemu informiše od vršnjaka, što je bolja preporuka od one koju daju profesori, učitelji, roditelji, bibliotekari, izdavači – poentira Vićentijevićeva i razjašnjava da izbor zadatih naslova za „Čitam pa šta” čine školarcima neodoljivi književni klasici koje od korica do korica bistre i đaci inače „nezainteresovani” za čitanje.

Kabinet srpskog u Osnovnoj školi „Mihailo Petrović Alas”

Na primer: „Strah od knjige” Suzane Tamaro čije stranice otkrivaju zašto ne treba bežati od čitanja, „Tajna žutog balona” francuske spisateljice Nikol Lezije koja potvrđuje da ništa materijalno nije važnije od onoga što čovek nosi u sebi, „Duhovo dete” Sonje Hartnet, australijske književnice čije je stvaralaštvo ovenčano mnoštvom priznanja pa i najznačajnijom nagradom „Astrid Lindgren” u oblasti književnosti za decu…

– Tu su i kratke priče koje je reditelj Dimitar Inkiov u maniru scenarija sabrao u zbirku „Ja i moja sestra Klara” i „Ovo je najstrašniji dan u mom životu” Jasminke Petrović, toliko duhovito štivo da se čitalac naglas smeje – navodi Vićentijevićeva, saglasna sa konstatacijom da je osavremenjivanje školske lektire – i po mišljenju stručnjaka, i po mišljenju dece – neophodno.

Izdavači knjiga za decu hvale „Čitam pa šta”, smatraju da nije istina da deca ne čitaju, ali ukazuju da su potrebne sistematske, trajne i redovne akcije za podsticanje čitanja i razvijanje čitalačkih veština kod školaraca. Kao problem ističu nedostatak ozbiljnog vrednovanja savremene književnosti.

– Gotovo da ne postoje časopisi u kojima se može naći kritički prikaz nekog dela za decu. Sve se svelo na nivo vesti ili prenošenje izdavačkog pres materijala. Deci i roditeljima, koji su stvarni kupci knjiga, neophodan  je pouzdan putokaz da bi se snašli u ogromnoj produkciji veoma neujednačenog kvaliteta – smatra Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra”.

„Moj deka je bio trešnja” Anđele Naneti, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu” Jasminke Petrović, zbirke viceva „Da pukneš od smeha”, koje su priredili Vera Smiljanić i Vid Stambolović, a ilustrovao Bob Živković… – često se sreću u rukama školaraca. Veoma su čitani i tekstovi iz naše baštine: srpske narodne bajke, pripovetke, kao i domaći klasici „Orlovi rano lete”, „Hajduci”, ali oni su deo školske lektire. Tražene su knjige iz edicije „Pustolovine”, u kojoj se objavljuju poeme domaćih pisaca, kao što su: „Ježeva kućica”, „Plavi kit”, „Ljutito meče”…

– Od stranih, najlakše je prodati knjige anglosaksonskih autora, mada često iznenadi potražnja za izdanjima: „Moja nevidljiva drugarica” sirijskog pisca Zekerije Tamira, „Za sve je krivo šumeće prase” nemačkog autora Roberta Grisbeka, „Kad se moj brat popeo na orman” španske spisateljice Viktorije Peres Eskriva… – pojašnjava Marinkovićeva i zaključuje da se manje čita poezija, što je šteta, poslednjih godina najpopularniji su romani za decu, humoristički tekstovi uvek su traženi, a i fantastika.

– Osnovci vole spoj fantastike i humora. Primamljive su im vešto i zanimljivo ispričane avanture o stvarima od životne važnosti. Najradije biraju „Nećeš mi verovati”, izbor poema, pesama i priča za decu Branka Ćopića, „Tri čvora na trepavici” Ljubivoja Ršumovića, „Želim” Gradimira Stojkovića… – smatra Zoran Penevski, urednik izdanja za decu u „Laguni” i autor knjige „Sara i zaboravljeni trg”, jedne od najtraženijih iz oblasti književnosti za decu školskog uzrasta.

I Jelena Ivanović, direktor sektora za strategiju i razvoj Zavoda za udžbenike, navodi da su njihovi najprodavaniji naslovi dečje književnosti samo domaći: „Magareće godine” Branka Ćopića, „Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića, „Šešir profesora Koste Vujića” Milovana Vitezovića, „Autobiografija” Branislava Nušića, „Agi i Ema” Igora Kolarova…

Pročitaju deset knjiga pored obavezne lektire

Osnovci škole „Mihailo Petrović Alas” u toku školske godine pročitaju osam do deset knjiga pored obavezne lektire. Raduje ih što je kabinet srpskog nedavno oplemenjen citatima i fotografijama velikana našeg jezika i književnosti.

– Volimo da čitamo. Lektire su uglavnom dosadne, ali ima interesantnih: „Hajduci”, „Dečaci Pavlove ulice”, „Orlovi rano lete”. Najdraže su nam poučne priče za devojčice stranih pisaca. Recimo:  „Devojčica sa šestog meseca”, „Dnevnik jedne Ane”, „Krpice”, „Perlice”… – iskrene su Nađa i Ana.

Njihov odeljenjski drugar Feđa obožava avanturističke romane. Omiljeni su mu „20.000 milja pod morem”, „Ostrvo s blagom”, serijal o Hariju Poteru…

Lakoćom izražavanja kada je o knjigama reč pleni Katarina: – Volim da čitam obaveznu lektiru i kvalitetne romane van nje. Najdraži su mi klasici, i to na engleskom, od Džejn Ostin i Agate Kristi. Knjige uglavnom ne moram da pozajmim ili kupim, naša kuća je biblioteka…

Izvor:

Politika