Žene nemaju pristup tehnološkim zanimanjima?

Razlozi zašto žene i ljudi koji nisu bele puti ne tragaju za ovim poslovima su složeni. Robin Hauser Rejnolds je snimila dokumentarac koji se bavi ovom temom – Kod: dekodiranje rodnog jaza, i smatra da postoje četiri glavna uzroka ovog problema.

1. Kultura

Prvi i osnovni razlog je kultura. Uvrežen je stereotip da je softverski inženjer 25-ogodišnjak koji nosi dukseve, naočare za vid, nedruželjubiv je, razbija šifre u podrumu, jede bajatu picu i pije energetska pića do 3 ujutru. Kao u svim stereotipima, i u ovome ima pomalo istine, a to nije slika kojoj žene teže. Stari filmovi poput Ratnih igara doprineli su ovom stereotipu, a prikaz mladih štebera – genija prožima moderne televizijske serije poput Silikonske doline i Teorije velikog praska.

2. Manje je ženskih uzora

Tehnološko polje je praktično lišeno ženskih uzora. Stara izreka „Ne možeš da budeš ono što ne vidiš“ u ovom slučaju zaista je istinita. Mlade devojke i ljudi koji nisu bele puti imaju veoma malo uzora u ovom polju. Treba nam mnogo više modernih ženskih uzora.


3. Loši kanali pristupa

Na većini fakulteta, veoma malo žena pohađa više od jednog, uvodnog kursa o informatici koji bi trebalo da bude pristupačan svim studentima bez obzira na njihovo pređašnje znanje. Umesto toga, žene koje pohađaju ovaj kurs često iskuse negativnu atmosferu. Od prvoga dana one smatraju da muškarci koji pohađaju kurs znaju mnogo više o programiranju od njih. Veoma često one su u pravu. Delimični razlog za ovo je industrija video igara.

Reklamiranje ove industrije tradicionalno je usmereno na dečake, pa tako, u trenutku kada ti dečaci upisuju fakultet i kurseve informatike oni već imaju deset godina iskustva u igranju video igara. Pronalazeći varke i otkrivajući unutrašnji mehanizam igara, gejmeri mogu da shvate osnove programiranja. Ipak, sa razvojem mobilnih igara, otvaraju se velike mogućnosti za stvaranje igara koje mogu da privuku mlade devojke i žene, i učine da i one budu više upoznate sa programiranjem.

4. Seksizam

Na kraju, prisutan je problem čistog, staromodnog seksizma . Sviđalo se to nama ili ne, on je prisutan u mizoginističkim nijansama u startap kulturi, nekim korporacijama pa čak i u učionicama i administraciji obrazovnog sistema. Seksizam možda nije tako očigledan kao ranije, on je skriven, suptilan, ali i dalje veoma prisutan. To su stvari poput žene koju ne slušaju na sastanku ili u raspravi na času. To je pretpostavka da, ukoliko ste žena na sastanku, vi ste sekretarica ili donosite kafu. To je kada vam upadaju u reč. To je kada nemate šansu da se dokažete.

Šta dalje?

Dakle, šta žene treba da urade u vezi sa ovim izazovima? Žene moraju da budu sigurnije, treba da prestanu stalno da se izvinjavaju. Treba da traže povišice i da veruju da ih zaslužuju. Mlade žene treba da pronađu pokrovitelja – ne samo mentora, već istinskog pokrovitelja koji će se boriti za njihovu karijeru, ali više od svega – žene treba da podržavaju žene.

Veoma često žene moraju da rade više od muškaraca kako bi se dokazale na poslu, a ovo znači da ponekad nemamo vremena da podignemo glavu od posla kako bismo pomogli svojoj koleginici. To mora da prestane.

Na kraju, ženama su potrebni muški saveznici, jer smo potrebni jedni drugima na radnom mestu. Timovi u kojima ima žena su produktivniji, imaju viši nivo zajedničkog IQ-a i postižu više. Oni, takođe, imaju i širu perspektivu koja se ogleda u stvaranju proizvoda koji služe većem delu čovečanstva. Žene nude raznolikost, a raznolikost stvara inovacije.

Izvor:

ideas.ted.com

Prevela: Dejana Dodik

iSerbia

Posted on 2. novembra 2015., in Poučno. Bookmark the permalink. 3 komentara.

  1. Sve je ok, ali kakve veze ima bela i ko zna još kakva put s tim?

    Sviđa mi se

    • Poštovani, članak je prevod originalnog teksta sa engleskog jezika… Nisam želela da menjam ništa u tekstu, jer ja nisam niti autor tog teksta niti prevodilac. U izvoru Vam je naveden sajt odakle je tekst preuzet.

      Sviđa mi se

      • Poštovana, pogrešno ste me razumeli. Ne prebacujem ja Vama ništa. Samo se pitam. S obzirom da se u biografiji Robin Hauser Rejnolds spominje UC Berkeley sve mi je jasno. Naprotiv, drago mi je da neko spominje i neravnororavnost na osnovu boje puti.
        Pozdrav!

        Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: