Astrologijom su se bavile velike civilizacije antičkog sveta, najstariji sačuvani horoskop potiče iz Vavilona, a napravljen je za 29. april 409. godine pre nove ere.

ASTROLOGIJOM su se bavile velike civilizacije antičkog sveta, Sumeri, Vavilonci, Etrurci, Egipćani, stari Grci i Rimljani. Najstariji sačuvani horoskop potiče iz Vavilona, a napravljen je za 29. april 409. godine pre nove ere.

Grčko-rimski astronom, geograf i matematičar iz Aleksandrije, Klaudije Ptolomej, napisao je prvo sistematsko delo o astrologiji, čuveni Tetrabiblos ili „Veliki zbornik astronomije“, zasnovan na geocentričnoj teoriji. Od 2. veka nove ere pa sve do dubokog srednjeg veka bio je prava „biblija“ za astrologe, praktično sve do prihvatanja helicentričnog sistema. Geocentrični sistem sveta je model po kome se u centru nalazi Zemlja dok sva ostala nebeska tela kruže oko nje.

Ptolomej je u svom Zborniku govorio da su zvezde zakačene za nebesku sferu, Zemlja se nalazi u njenom centru a Sunce i planete. tzv. lutalice, kruže oko Zemlje. Ta teorija bila je važeća oko 15 vekova sve do usvajanja Kopernikove heliocentrične teorije. „Veliki zbornik astronomije“ ostao je sačuvan u arapskom prevodu dok je na Zapadu kasnije preveden pod latinskim imenom „Almagest“. Rimski carevi takođe su se interesovali za „govor zvezda“. Za vreme cara Tiberija, na njegovom dvoru radio je poznati astrolog Trasil koga je car nameravao da likvidira zbog nemorala. Pre nego što je hteo da ga pogubi, Tiberije je upitao Trasila da li može da izračuna dan svoje smrti. Međutim, astrolog se snašao i lukavo mu odgovorio: „Zanimljivo, osećam bliskog neprijatelja i umirem deset dana pre njega!“ Tako je pronicljivi Trasil sačuvao svoj život.

Johan Štofler, astrolog iz 15. veka, izračunao je i dan svoje smrti. U nastojanju da izbegne zlu kob, sklonio se u sobu s prijateljima. Ali sudbina je bila jača. Štofler se popeo na stolicu da dohvati knjigu ali mu se stolica izmakla pa je tako nezgodno pao, da je ubrzo izdahnuo od povreda. Englez Majkl Skot, još za života postao je poznat širom Evrope kao dvorski astrolog kraljeva Francuske, Engleske i Sicilije. Bavio se i magijom i medicinom. Zabeleženo je da je i on, kao i Štofler, predvideo dan svoje smrti. Ne bi li je izbegao, tog dana se sklonio u crkvu ali mu je, za vreme mise, na glavu pao kamen koji se odvalio sa tavanice i na mestu ga usmrtio.

BOGOVI PA PLANETE

Rimska mitologija uglavnom je preuzela mitove i legende od starih Grka i Etruraca, menjajući imena bogova. Glavni bogovi bili su Jupiter, Neptun i Pluton a po rimskim bogovima nazvane su i planete. Međutim, stari Rimljani su nekim od svojih božanstava, na primer, Marsu, Vesti i Vulkanu, pridavali mnogo više značaja od starih Grka.

U čast vrhovnog boga, Jupitera, po brežuljcima Rimskog Carstva podizani su mnogi hramovi koji su predstavljali simbol rimske moći. Najstariji hram rimskog državnog kulta na Kapitolu posvećen je Jupiteru, Junoni i Minervi. U njemu je Senat donosio odluke o objavljivanju rata, tu su se potpisivali međunarodni ugovori a vojskovođe su prinosile žrtve. Na povratku u Rim, pobednički imperatori u trijumfalnoj povorci prvo su odlazili u Jupiterov hram. Vrhovni bog, Jupiter, bio je vladar munja, svetla i gromova, zaštitnik pravde, istine i pobede.

Deca Saturna, boga vremena, bila su Jupiter, Neptun, Pluton, Cerera, Junona i Vesta. Njegov grčki pandan je Kron. Rimskog boga mora, Neptuna, stari Grci nazvali su Posejdon, a po njemu su nazvani jedna planeta i radioaktivni element neptunijum. Pluton je bog podzemlja i smrti, a njegov grčki pandan je Had. Po njemu su takođe dobili imena planeta Pluton i radioaktivni element plutonijum. Plutonova žena je Prozerpina, a Pluton ju je oteo od njene majke Cerere. Pluton se ne bi zaljubio da ga nije začarala Venera.

Boginju ljubavi, lepote i braka, Veneru, stari Grci zvali su Afrodita. Svog muža Vulkana, stalno je varala s njegovim bratom, Marsom. Po njoj, ime je dobila jedna planeta Sunčevog sistema. Venera je bila majka Eneje, praoca Rimljana, koga je štitila tokom svih njegovih bitaka, zajedno s Neptunom. Jupiterova kćerka, Minerva, (u Grčkoj Atina) bila je boginja rata i mudrosti. Bila je devica a izmislila je muziku. I danas se često prikazuje, na kipovima, pečatima i u obrazovnim ustanovama. Na primer, pečat Kalifornije predstavlja boginju Minervu koja u potpunosti izvire iz Jupiterove glave. Bog vatre i vulkana, Vulkan, sin Jupitera i Junone bio je Venerin muž Živeo je u Etni gde je kovao munje za Jupitera i izrađivao oružje i oklope za bogove i heroje. Takođe, sagradio je bogovima palate na planini Olimpu a da bi se osvetio ljudima, napravio je prvu ženu, Pandoru. U grčkoj mitologiji, Vulkan se naziva Hefest. Vulkanov kip u Birmingemu u Alabami, najveća je gvozdena statua na svetu.

Bog rata, Mars bio je sin Jupitera i Junone, Vulkanov brat a Venerin ljubavnik. Otac je Romula i Rema, osnivača Rima, pa su ga Rimljani smatrali svojim dedom. Za razliku od svog grčkog pandana Aresa, koji je smatran sirovim i neotesanim, Mars je bio duboko poštovan i vrlo omiljen rimski bog. Prema njemu je nazvana planeta Mars. Često prikazivana sa njenim simbolom, klasjem žita, Ceres ili Cerera bila je rimska boginja žitarica i poljoprivrede. Sa Jupiterom je imala kći Prozerpinu, koju joj je oteo Pluton. Njen grčki pandan je Demetra. Po njoj je nazvan prvi otkriveni asteroid 1 Ceres.

Glasnik bogova, Merkur, rimski bog trgovine i putovanja bio je vrlo omiljeno božanstvo i Venerin ljubavnik. Njegov grčki pandan je Hermes. Prema njemu je nazvana planeta Merkur pa je engleski naziv za hemijski element živu, mercury.

Izvor:

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.309.html:393240-Koliko-je-stara-astrologija