Pre nekoliko godina, slučajno sam  naletela na ovaj roman, iako to nije uobičajena vrsta knjiga koje čitam… Kada sam ga pročitala, nisam se pokajala… Dok sam radila na Odeljenju prošle nedelje, ponovo sam naletela na njega i preporučila ga jednoj prijateljici… Srela me je nakon nekoliko dana, zahvalila se za preporuku i rekla da danima razmišlja o glavnoj junakinji romana i njenoj priči… I pita se: Da li zaista treba tako živeti?!  Pročitajte ga i vi, i sami procenite…

 Radnja romana:

 Nepokretna Kejt u bolničkom krevetu kreće na poslednje putovanje kroz ceo svoj život. Kako glasi prva rečenica u knjizi, «bila je to u svoje vreme jedna veoma inteligentna žena», međutim, treba dodati, i prelepa, strastvena, žena čiji je život obilovao najrazličitijim iskustvima.
Vredi saslušati njenu priču. Još kao tinejdžerka iskusila je strast i uzavrele emocije koje će odrediti njen dalji život; imala je šest muževa, svi su se ti brakovi završavali na najbizarnije moguće načine, i tri sina, od kojih je jedan odgovoran za ubistvo njenog petog muža.
Iako govori o stvarima nimalo smešnim, roman Dejvida Nobza ni u jednom trenutku ne prestaje da bude duhovit. Neretko će vas naterati da se smejete i plačete istovremeno, ali i da se divite životu koji je zaista bio življen do poslednjeg trenutka.
E, pa ne bih vas više zadržavala je odličan roman jednog vrhunskog poznavaoca ljudske duše.

Odlomak iz knjige:

“Svi se mi jednom rađamo. Svi jednom umiremo. Tu je kraj jednakosti na ovom svetu. Nemojmo se plašiti smrti. Ne možemo da izbegnemo strah od opake i teške boleštine, ali ne smemo se plašiti i same smrti. Ona ne samo da je neizbežna, već je i poželjna. Živeti večno bilo bi grozno. Vrednost života leži u njegovom kratkom veku. Uživajte u čudu zvanom život iz dana u dan. Uzmite sve sto Vam život pruža, i Vama i drugima. Ako poživite ovoliko dugo koliko sam ja poživela, videćete mnoge sahrane. Ne plašite ih se. Ne plašite se smrti drugih ljudi. Ma kako Vam bilo teško, ne tugujte za onima koji su na onom svetu, već mislite o tome kako su sada spokojni, i zahvalite se za njihove živote i sećanja koja će Vas uvek na njih podsećati i preko kojih će nastaviti da žive u Vama. Vašom smrću se nista ne okončava, osim Vaš nevažni život. Život je reli trka. Predajte palicu. Laku noć.” – Kejt Kopson

Izvor:

Plato.rs