Žene – veštice ili vile

Zbog verovanja da je na neke mistične načine povezana sa “onim” svetom, kao i zbog raznih znanja u vračanju i bajanju koje poseduje, u našem narodu se često za ženu kaže da je veštica. Nekada se i za izrazito crne i maljave žene govorilo da su veštice, a ovaj epitet se, danas najčešće dodeljuje džangrizavim i zlim ženama koje zagorčavaju život ljudima oko sebe.

Noću postaju leptirice

U narodnoj mašti bila je rasprostranjena ideja da se žena – veštica noću pretvara u leptira, odnosno u leptiricu, pa su ljudi nastojali da ovim insektima sagore krila kako bi sutradan otkrili koja se žena iz sela bavi veštičarenjem. Sa druge strane, zbog vrednosti i značaja koji je žena imala u našem tradicijskom društvu, zbog njene plodnosti, privrženosti porodici, lepote i dobrote, u nekim narodnim pričama i pesmama, ona je bila izjednačena sa vilom. Po narodnim verovanjima, vile su naseljavale prirodu sa kojom je čovek dugo živeo u miru i uzajamnom poštovanju. One su zamišljane kao bića ženskog pola, a narodna predanja ih opisuju kao mlade žene izuzetne lepote, visokog i vitkog rasta, ukrašene zlatnom kosom, koja im je pokrivala cela leđa. U njihovom izgledu, pored ljudskih, postojale u i neke životinjske karakteristike. Pre svega, verovalo se da vile imaju krila i da mogu da lete, a u nekim krajevima bila je rasprostranjena ideja da ova čudna bića umesto nogu, imaju konjske kopite koje narušavaju njihovu lepotu.

Samo sa izuzetnim ljudima

Vile su se oblačile u duge, bele haljine, a često su bile i nage. Pored krila, u nekim narodnim pesmama, pominje se okrilje, veo kojim su vile pokrivale glavu i krila i u kome je ležala njihova moć. Ova magična bića živela su daleko od ljudi, najčešće u planinskim vencima, rekama, potocima, izvorima i stoletnim šumama, ali su, istovremeno, nastojale da uspostave neki kontakt sa ljudskim društvom. Naime, u našem folkloru česte su priče o polnim odnosima vila i izabranih predstavnika ljudskog roda. One su volele lepe, zdrave i snažne mladiće, a pronalazile su ih među pastirima i velikim junacima. Njihovi partneri morali su da čuvaju tajnu o tim odnosima, jer bi, u suprotnom, bili surovo kažnjeni. Iako su stupale u ljubavne odnose sa ljudima, vile nikako nisu želele da sa njima zasnivaju i brak. Naime, one su, iznad svega cenile svoju slobodu, koja bi im, brakom, bila uskraćena. Ipak, onaj ko bi uspeo da se domogne vilinog okrilja, mogao je da je primora da stupi u brak sa njim, jer je, bez okrilja, vila gubila većinu svojih moći.

Brak na “labavim nogama”

Po predanju, vile su bile dobre supruge, slušale su muža, vodile domaćinstvo i odgajale decu na najbolji mogući način. Pored toga, verovalo se da se iz braka vile i čoveka rađaju ljudi velike snage, moći i junačkog srca, pa je, shodno svemu tome, vila bila vrlo cenjena i tražena supruga. No, sve je to bilo na labavim nogama. Ako bi uspela da se domogne okrilja, vila je napuštala muža i decu i vraćala se u strao društvo, sastavljeno, naravno, od vila – devojaka. Iz svega rečenog do sada, možemo da zaključimo da su u verovanja o vilama bile projektovane mnoge osobine žena, kako one dobre i željene, tako i loše, odnosno za društvenu zajednicu, opasne. Ako vi (odnosi se na mušku čitalačku publiku) imate neku svoju, “tajnu” vilu ili jednostavno znate da je vaša devojka ili žena jedna od njih, čuvajte je i pazite, da ne bi, izgubivši svoje dobre vilinske karakteristike, postala veštica.