Дејвид Атенборо, национално благо Велике Британије
Приредила: Миланка Стокић, дипломирани библиотекар
Дејвид Атенборо (рођен 8. маја 1926. године у Великој Британији) познати је енглески историчар природе и борац за заштиту дивље природе. Своју каријеру започео је на телевизији Би-Би-Си[1], на којој је у различитим улогама током свог изузетно плодног рада снимио и девет телевизијских серија о биљном и животињском свету на земљи. У Великој Британији га сматрају националним благом, а познат је широм света по свом доприносу за очување дивљине. Најомиљенија је фигура у Британији, а са својих 98 година и светска суперзвезда.
Како долази љубав – Магдалена Реџовић
Како долази љубав?
Да смо у филму,
Смењивали би се облаци,
Киша и сунце.
Да смо у позоришту,
Сценографија би била
Пуна свиле и плиша.
Да смо у биоскопу,
Кадрови би се мењали
Од удаљеног ка крупном плану.
Да смо у романима,
Јунакињама би клецнула колена
При првом погледу на принца.
Како живи љубав?
У животу љубав се настани
У заједничком испијању кафе,
Плаћању рачуна
И гледању у истом правцу.
Љубав је само оно
Што преживи све рефлекторе,
Намештене сцене и
Добро изрекламиране премијере.
Љубав долази изненада,
Али живи тек ако јој дозволиш
Да од сензације постане константа.
Магдалена Реџовић
Песма објављена у зборнику љубавне поезије ,,Свитања на Дунаву“.
Јела и пића у средњовековној Србији
У писаним споменицима средњовековне Србије, изрази за храну били су: „храна“, као и „пишта“ и „крма“. Јело се звало: „једение“ или „јадение“. Ручак је био „обед“, док се вечера називала истим именом као и данас „вечера“.
У средњовековној Србији највише су се јели погача и хлеб, који су се правили од различитих житарица, са квасом, такозвано кисело тесто или без. Погача је старија, јер је у паганско доба приношена као жртва боговима, а Срби су јели и двопек, као и питу од сира или ређе меса. Једна од заблуда је да су пите дошле у наш крај тек са Турцима. Оне су се правиле код нас и у ранијем периоду, у форми танко тесто-надев од поврћа или воћа.
Удружење „Од књиге до душе“ на Сајму шљива у Осечини
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца, већ трећу годину заредом, као једини представник свог краја, у суботу 31. августа 2024. године, било је учесник етно изложбе „Златне руке“, у оквиру манифестације „Сајам шљива“ у Осечини. Циљ изложбе је да представи богату културну баштину нашег региона, кроз приказивање аутентичне, традиционалне хране и предмета и као таква, већ годинама окупља око четрдесетак етно удружења из целе Србије, која излажу своје производе и такмиче се у најлепше припремљеним јелима и представљању народних обичаја.
Удружење „Од књиге до душе“ на Међународном средњовековном фестивалу у Београду
Удружење за очување старих заната и вештина „Бели Орлови“( основано у Београду 2010. године), у сарадњи са ЈП „Београдска тврђава“ организовало је по други пут, у периоду од 30. августа до 1. септембра 2024. године, Међународни средњовековни фестивал у Београду, на једном од најлепших места Београдске тврђаве, на простору Доњег града. Ова јединствена манифестација, која промовише српску и европску средњевековну баштину, окупила је учеснике из Румуније, Мађарске, Словачке, Чешке, Бугарске, Француске, Аргентине, Чилеа, Бразила, Северне Македоније, Хрватске, Турске, Грчке, Италије, Русије, Босне и Херцеговине, Данске и Холандије.
Етно сајам традиционалних јела у Костолцу
Поводом Дана рудара, у уторак, 6. августа 2024. године, у Костолцу је одржана манифестација „Костолачки котлић“, у оквиру које је, поред такмичења у кувању рибље чорбе, одржан и етно сајам традиционалних јела, који је окупио 11 удружења из Костолца, Кленовника, Лугавчине, Малог Црнића, Живице, Кличевца, Брадарца, Пругова, Осечине и Пољане.
Read the rest of this entry
Књижевно вече са Гораном Скробоњом у Костолцу
Библиотека у Костолцу
Огранак Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац
позива вас на представљање књиге
Од шапата до вриска
О књизи ће говорити:
Горан Скробоња, аутор
Четвртак, 6. јун 2024. година, у 18 часова
OD KNJIGE DO DUŠE 