Седам мостова Кенигсберга – најпознатији математички проблем у историји
Приредила Миланка Стокић
На крајњем западу Руске Федерације, као главни и највећи центар Калињинградске области смештен је Кенигсберг, данашњи Калињинград. Град је смештен на рукавцима реке Прегл. Простире се тако да обухвата и два острва. Да би се спојили сви делови града изграђено је седам мостова. Грађани Кенигсберга долазе на идеју да пређу свих 7 мостова један за другим. То не би био проблем да њихова намера није била да преко сваког могу прећи само по једном. Ту настаје проблем. Никоме није успело да прође мостове на наведени начин, њихова мисија је била готово немогућа. За тај проблем сазнаје швајцарски математичар Леонард Ојлер (1676-1755), који, поред Њутна, Гауса и Архимеда, важи за једног од највећих и најпродуктивнијих математичара свих времена. Године 1736. Ојлер се обраћа писменим путем италијанском математичару Маринонију, детаљно му описујући проблем и дајући своје прецизно објашњење и решење. Ојлер доказује да је немогуће на тај начин прећи све мостове Калињинграда. Његов рад на решавању најпознатијег математичког проблема у историји, чувених Седам мостова Кенигсберга доводи до открића нове математичке дисциплине, Теорије графова. Теорија графова данас има широку примену у многим научним дисциплинама, не само у математици.
Мапа Кенигсберга са мостовима који су представљени жутом бојом
Read the rest of this entryKnjižara za samousluživanje u Interlakenu
Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.
Viminacijum, nasleđe kao vremenska kapsula za ljude iz budućnosti
Viminacijum je vremenska kapsula napravljena i ostavljena tu za neko vreme. U veliki depo stavljamo sve što ne razumemo, uvereni da će razumeti oni koji će tek doći, kaže autor monografije o Viminacijumu Miomir Korać.
Knjiga posvećena jednom od najznačajnijih lokaliteta u Srbiji, monografija „Viminacium urbs et castra legionis“ koju je priredio direktor Arheološkog instituta u Beogradu i arheološkog projekta Vimanacijum Miomir Korać, predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”
Opštinski kulturni centar iz Apatina u okviru FESTIVALA KRATKE FORME “POTPIS” raspisuje Konkurs za kratku priču i dodelu nagrade “Miodrag Borisavljević”. Tema je slobodna. Priče moraju biti neobjavljene, dužine do šest hiljada (6.000) karaktera sa razmacima. Konkurs je otvoren od 15. februara do 15. aprila 2021. godine. Dodela nagrade (plaketa sa likom M. Borisavljevića i 50.000 dinara) je u septembru 2021. godine.
Легенда о шаховској табли
Приредила Миланка Стокић
У епској поеми персијског песника, Абдул Касим Фердсона, први пут је записана легенда о броју жита на шаховској табли. По легенди, Краљ Ширхам, желео је да награди изумитеља шаха, Сета, наградом коју би сам изабрао. Сет је затражио мало жита и то само онолико колико на шаховску таблу може да стане, али тако да на првом пољу буде једно зрно, два на другом, четири на трећем, на свако следеће поље дупло више и тако до 64 – тог поља. Цар је сматрао да је изумитељ превише скроман и нареди слугама да донесу џак жита са намером да тако испрати Сета са дворца. Цар није могао ни да предпостави да ће број жита који треба да прекрију шаховску таблу по жељи Сетовој имати 20 цифара, јер да је знао никада такву погодбу не би склопио.
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Danas je Sveti Trifun, ali se proslavlja i Dan zaljubljenih
Priredila Rea Mnc
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Svetog mučenika Trifuna, ali se takođe širom sveta proslavlja i Dan zaljubljenih. Iskazuje se ljubav putem poruka, organizuju se prijatna iznenađenja za voljene, kupuju se sitni pokloni, priređuju svečane večere. Neki od vas se spremaju da baš na ovaj dan zaprose svoje izabranice… Ushićenje zbog proslave ovog dana ne može da umanji ni epidemija virusa. A da li ste znali da se na ovaj dan, kroz istoriju, proslavljalo više praznika? Saznajte nešto više o tome…
Knjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović
Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).
Sveta tri jerarha
Srpska pravoslavna crkva slavi dana praznik Sveta tri jerarha – Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Pomenuti sveci su zaštitnici ljudi i životinja od mraza, hladnih i „zlih“ vetrova.
Halo efekat u nastavi – moć prvog utiska
Tekst napisala Srbijanka Stanković
Halo efekat je pojava koja se odvajkada primenjuje u nastavi i radu sa decom, a koje vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori često čak nisu ni svesni. Na drugoj strani nalaze se učenici koji veoma uspešno prepoznaju ovu pojavu i često je registruju kao problem. I zaista, halo efekat u nastavi može da izazove ozbiljnu neprijatnost i nepravdu u odeljenju.
Takođe, nastavnici koji se vode principom ove pojave mogu izazvati nesuglasice u učeničkom kolektivu, a decu nesvesno podstaći da postanu zavidna prema svojim vršnjacima. Halo efektom se najčešće osete „podele” među učenicima i to obično na one koji su pametni, dobri i vaspitani i one koji ove osobine ispoljavaju u manjoj meri ili ih uopšte ne ispoljavaju.
Šta je zapravo halo efekat i kada se on ispoljava u nastavi, ali i do kakvih posledica dovodi? O tome pročitajte u redovima koji slede.
OD KNJIGE DO DUŠE 