Tajna istorija kultne knjige: „Šta ako je, nakon svega, to loš roman?“
Pedeset godina je prošlo od kada je, krajem proleća 1967. godine, argentinska Sudamerikana Pres, u to vreme vodeći izdavač savremene latinoameričke literature, u Buenos Ajresu objavila „Sto godina samoće“, roman tada slabo poznatog kolumbijskog autora. Gabrijel Garsija Markes bojao se, šaljući rukopis izdavaču, da će i ta knjiga umreti čim bude štampana… jer sve što je prethodno napisao prodato u ukupno – manje od 2.500 primeraka.
Грех осуђивања других!
Осуђујући туђе недостатке (стварне или привидне) човек сматра да је бољи, чистији, побожнији, поштенији или паметнији од другог. Међутим, није тако:
“Онај ко има чисто срце, сматра да су сви људи чисти, а онај чије је срце упрљано страстима никога не сматра чистим, већ мисли да су сви слични њему” (ава Исаија).
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу.
ČETVRTI MEĐUNARODNI KONKURS KARIKATURA „ALEKSANDAR KLAS“
Posle nekoliko godina pauze ILUSTROVANA POLITIKA ponovo raspisuje međunarodni konkurs karikatura pod imenom ALEKSANDRA KLASA, karikaturiste koji je verno delovao od prvog broja „Ilustrovane Politike“, 1958. godine. Crtao je karikature pod motom ALEKSANDAR KLAS CRTA ZA VAS. Kao najviše nagrađivani karikaturista u svetu 1990. godine ušao je u Ginisovu knjigu rekorda. Tako je otišao u legendu, pogotovo “Ilustrovane Politike”, koja ga vraća na svetsku pozornicu karikature, gde je uvek pripadao. Konkurs je otvoren za sve karikaturiste sveta bez obzira na nacionalnost, veroispovest, godine života, pol i obrazovanje. Tema konkursa – slobodna. Radovi se primaju do 1. septembra 2017. godine.
Јеротић о атеистима: Све ми се више чини да не желе да препознају своје грехе!
Владета Јеротић је истакнути награђивани српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, теолог, свестрани ерудита и академик САНУ.
Своја размишљања о човеку, религији, животу, али и из стручне области објавио је у преко 30 књига. Многи га највише познају по његовим мислима о хришћанству, а о атеистима, Богу и кајању је рекао:
„Jutjub” lekcije umesto table i udžbenika
Gradivo za predmet informatika i računarstvo u video-formu pretočio je tim od 12 fakultetskih profesora i nastavnika osnovnih i srednjih škola.
– Oni su obučili šezdeset nastavnika informatike iz osnovnih škola širom zemlje, koji će seme znanja prenositi kolegama.
Ђаци се моћи да уче о програмирању и решавају задатке на мобилном телефону
DANAS JE IVANJDAN
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
„Дечје новине”, од гиганта до музејскe прашине
Изложба „Дечје новине – гигант југословенског издаваштва” која се у уторак увече отвара у атријуму Народне библиотеке Србије подсетиће нас на издавача чији је стрип „Никад робом” достигао тираж од невероватних 600.000 примерака.
Фото-архива милановачког музеја
Људи могу да уче ко је Бог, од оних који живе по заповестима
Што више човек живи по заповестима Христовим, то више људи око њега могу да уче ко је Бог. Нама је потребна икона; за нас, Бог је апстракција.
Ми нисмо чак ни као Кајин да би могли да попричамо са Њим, да га видимо; За нас је Бог апстракција.
А онда, читајући у списима о неким стварима, ми замишљамо те ствари …
Док не видимо некога ко конкретно живи, у различитим временима живота, по такозваним заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо. „.
(О. Рафаил Ноица)
„Агент Гестапоа” који је цртао стрипове
Прича о Вељку Коцкару је прича о златном добу српског стрипа 30-их и 40-их година, каже Александар Ракезић Зограф који је управо завршио снимање филма о српском стрип-цртачу који је стрељан 1944. године.
Сцена из документарног филма о Вељку Коцкару
OD KNJIGE DO DUŠE 