Category Archives: Zavičajni pisci

Слика 2 (Први септембар)

Написала Гордана Славковић

Први септембар и ја се волимо чудно. Некад са стрепњом, некад одушевљено. Свакако са емоцијама. Сем данашњег првог септембра. Преслишавам себе од раног јутра и ништа. Септембар без боје, мириса и укуса. Излежавам се без школског звона и дечјих осмеха. Не устајем док дан не поделим на преподне и поподне. Мислим на обавезе које силом извлачим из најудаљенијих можданих фиока. Ово могу урадити пре ручка, ово после поподневне дремке. Само да све буде безначајно и смирено. Треба нешто оставити и за вечерње сате. Може вече да се развуче као пантљичара и да ме испрепада походом мрава по бледој несаници.

Read the rest of this entry

Слика 1 (Не дирај то!)

Написала Гордана Славковић

Понедељак не излази из пиџаме. Развлачи се као лења кишна глиста. Треба га скратити. Не могу да му дозволим да се разбашкари превише и да ме смори. Још увек имам стрпљења за преподневне сате који споро извирују из ћошкова и гужвају се под првим сунчаним зрацима.

Уобичајени јутарњи ритуал не наговештава ништа необично. Све је под контролом. Почињем вежбе које сам преко лета оправдано запоставила. Време је да се вратим у колотечину. Ускоро, за петнаест дана,  боже здравља негде после 10. септембра, кренућу у школу.

Read the rest of this entry

Слика између (Чекајући корону)

Написала Гордана Славковић

Ово што ћу сада написати далеко је од здравог разума. Ипак ћу написати иако ћу себе после критиковати. Критиковаћу себе свакако за све и свашта, па нек се у дежурном делићу мозга за преиспитивања нађе и овај оксиморон.
Како је диван дан да се човек разболи! Није могао бити бољи. Да смо га сами бирали, не бисмо га ишчепркали из вреле августовске прашине. Небо се не види. Уместо њега разливена је тамносива водена бојица. Дрвеће се увукло у себе. Безбројне нијансе зеленила закључале су се добровољно у најдаље одаје хлорофила. Ни шћућурених врабаца нигде нема. Обично их у овакав јесењи пејзаж бар наслутим на неком жбуну или испод стрехе. Баре грамзиво расту и преливају се из својих оквира. Август не личи на себе. Ни када нас је исцедио спарином, ни кад се самоиницијативно преформулисао у јесењи месец.

Read the rest of this entry

Starija sestra

Napisaola Gordana Slavković

Starija sestra
Je često majka.
Odvede u školu
Zbunjenog đaka prvaka
I umesto njega
Podmetne svoja leđa jaka.
Pogledom ga umije
Nevešto doteruje.
U torbu spakuje osmeh
A iza vrata zaključa strah.

Read the rest of this entry

Од књиге до душе – Драган Журжевић

Од књиге до душе

све речи се бруше.

К’о бисери слажу,

прави пут покажу.

 

Од књиге до душе

границе се руше.

Реч: соколи, лечи

и овековечи.

 

Од књиге до душе

срећи нема краја.

Искуства се сажимају

и љубав нас спаја.

 

Од  књиге до душе

цветови се сплели,

кроз  векове миришу

и красе цвет  цели.

Read the rest of this entry

Dva i dva su pet – Miljena Minja Drndar

Knjiga Dva i dva su pet, koju je napisala književnica Miljena Minja Drndar, rodom iz Požarevca, objavljena je 2014. godine u izdanju izdavačke kuće Ganeša klub iz Beograda. Dopala je do ruku mom poštovanom saradniku, piscu, prevodiocu, književnom kritičaru – Dimitriju Janičiću. Pročitajte njegov prikaz ovog divnog romana.

Naslovna_2 i 2 su 5

LjUBAVNI RAŠOMON

Read the rest of this entry

Замка – Зорка Стојановић

Странац сам

пред челичним оком

јастреба и свезнајућим челом сове.

Пред зеленим псима

скривених ловаца,

ћутим.

Screenshot_1

Read the rest of this entry

Печалбар

Син ми отишао у печалбу

круни живот испод

туђе стреје

сели своје тиће од гнезда до гнезда

пије црну тугу за боље дане

аргатује своју младост

као да је узео на позајмицу.

кућа

Read the rest of this entry

Аве Цезаре – Поздрављају те они који ће умрети

Ave Cezare morituri te salutant

реткост је жена у арени

где због твог хира

и личног задовољства

о животу и смрти

само твој палац одлучује.

Ослобађање

Read the rest of this entry

Pesme Katarine Lazić

Srca dva

U srcu bola je previše

Duša ne može da diše

Iz očiju dve kapljice klize

Niz umorno lice.

Nigde ni sreće ni radosti

 O, tužna li si moja mladosti!

1

Read the rest of this entry