Category Archives: Zanimljivosti

Удружење „Од књиге до душе“ на Средовековном фестивалу у Београду

Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца, у суботу 26. августа 2023. године, на позив Удружења за очување старих заната и вештина Бели Орлови из Београда, било је учесник међународног Средњовековног фестивала „Бели орлови“ који се од ове године одржава у Београду, на прелепом простору на Калемегдану.

Read the rest of this entry

Рудник дијаманата Диавик: поглед у научно-фантастичну стварност

Приредила Миланка Стокић

Рудник Диавик је сведочанство немилосрдне потраге за вредним ресурсима скривеним испод површине Земље. Она служи као подсетник да су границе онога што можемо постићи ограничене само нашом маштом и одлучношћу. Смештен је на северозападним територијама у Канади, на острву, унутар граница једног језера, као огромна рупа која открива сцену која делује као да је ишчупана са страница научно-фантастичног романа.

Read the rest of this entry

Kako napraviti kućnu biblioteku?

Napisala Srbijanka Stanković

Najveća biblioteka na svetu se nalazi u Vašingtonu i broji 30 miliona naslova. Ako ste pravi zaljubljenik u knjige, poseta ove biblioteke bi bila pravi raj za vas, ali pre nego što posetite ovu, možete kod kuće napraviti svoju, nešto manju, kućnu biblioteku. U nastavku teksta vam dajemo nekoliko saveta kako da napravite kućnu biblioteku i šta vam je sve potrebno za to.

Read the rest of this entry

Кројачка радионица у Костолцу

У среду 9. августа и у четвртак, 10. јула 2023. године, у холу Дому културе Костолац, одржане су две кројачке радионице под називом „Сам свој кројач – научите да шијете“, у организацији Центра за културу „Костолац“, а спровеле су је чланице Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“.

Read the rest of this entry

„Костолачки котлић 2023“ на СРЦ “Топољар

Поводом Дана рудара, 6. августа 2023. године, на Спортско рекреативном центру „Топољар“, одржана је традиционална манифестација „Костолачки котлић 2023“. Организатор манифестације је Центар за културу Костолац, под покровитељством Града Пожаревац, Градске општине Костолац и синдиката „Термоелектране Костолац“ и „Копови Костолац“. Организацији су помогли Удружење за промоцију традиције, културе и туризма „Од књиге до душе, ресторан „Дунавски Драгуљ“, и ресторан „Галија“. Спонзори Костолачког котлића су: „Рубин Крушевац“, Столарска радионица „Муја“, Опел Миркос и ресторан „Галија“.

Read the rest of this entry

Danas su Sveti car Konstantin i carica Jelena i Letnje zadušnice

Danas pravoslavci proslavljaju praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas slave zavetinu i nose litije. Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj hramova u našoj zemlji.

Read the rest of this entry

Školski udžbenici – prvi susreti deteta sa knjigom

Napisala Srbijanka Stanković

Polazak u školu je važna životna prekretnica svakog deteta, a za većinu roditelja i veliki izazov. Kada prelaze iz jednog bezbrižnog u školsko doba, mnogi mališani se osećaju zbunjeno i preplavljeno. S druge strane, roditelji brinu kako će se dete snaći u novim okolnostima, počev od sedenja u školskoj klupi do čitanja i učenja.

Premda su današnjoj deci dostupne knjige i slikovnice od najranijeg uzrasta, školski udžbenici su možda njihov prvi pravi susret sa „ozbiljnim“ knjigama. Dobro je znati da su knjige za đake prvake prilagođene savremenim metodama učenja, interaktivne i zanimljive deci. Ipak, da bi se prvačići lakše „prihvatili nauke“, kao roditelji možemo pomoći tako što ćemo ih uputiti kako da svoje školske knjige koriste.

Read the rest of this entry

Наши љубимци и нови трендови

Приредила Миланка Стокић

Избалансиран дневни јеловник неопходан је, не само у исхрани људи, већ и у исхрани наших кућних љубимаца. Данас, када је интернет преплављен информацијама и саветима на ову тему, у продаји можемо наћи велики број штампаних публикација, тј. књига са рецептима, у којима нам је представљен огроман број различитих опција и начина на који можемо организовати исхрану љубимаца, само што проналажење праве опције може бити и те како фрустрирајуће. У Француској су све бројније књиге рецепата за псе у којима се нуде посластице, као што су торте и колачи, или примамљива јела на бази свежих производа. У тим куварима, чији су аутори често ветеринари или бивши кувари нуде се и вегетаријанска јела, колачи од меса, ужине, и то са симпатичним називима „куца-кексић“ или „смешкица посластица“. Нуде се и уравнотежене порције у којима нема зачина или састојака који нису препоручиви за псе, као што су бели лук, празилук и чоколада.

Read the rest of this entry

Валпургијска ноћ (Walpurgisnacht)

Превела и приредила Миланка Стокић

Валпургијска ноћ je ноћ уочи дана прославе Свете Валпурге, ноћ између 30. априла и 1. маја. Валпурга је франачка светитељица из 8. века и била је заштитница од враџбина и вештица. У германском фолклору, по веровању то је ноћ када се вештице састају на Брокену, највише врху планине Харц, масиву шумовитих брда у средишњој Немачкој. Валпургијске ноћи обележавају се и широм Европе и то у Холандији, Немачкој, Чешкој, Словенији, Шведској, Литванији, Летонији, Финској и Естонији.

Валпургијева ломача у Стокхолму
Read the rest of this entry

Данас је Сретење Господње

Српска православна црква и њени верници славе 15. фебруара Сретење Господње. Сретење се увек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Народна веровања и обичаји

Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.

Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.

Због Дана државности нерадни дани за јавне службе ове године су 15. и 16. фебруар (среда и четвртак).

Више о Дану државности можете прочитати овде.