Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Od Biblije do Salema, kratka istorija lova na veštice
Iako se pojam veštice kod sledbenika neopaganističkih religijskih pokreta još uvek zadržao u svom izvornom značenju, danas se uglavnom upotrebljava kao satiričan naziv za ženu pogane naravi i zlih namera, ili onu koja praktikuje rituale vračanja i magijskih obreda. Za razliku od današnjeg vremena, kada oglašavanje nekog vešticom znači samo društvenu stigmu, i to uglavnom u nerazvijenim i ruralnim krajevima, nekada su surovi zakoni protiv veštičarenja bili jedan od načina borbe protiv jeretika i uzrok stradanja mnogih nedužnih ljudi optuženih za ovaj zločin.
Sveti Nikola – Nikoljdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte… Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Read the rest of this entry
Danas je SVETI SAVA OSVEĆENI
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prepodobnog Savu Osvećenog ili Savicu. Prepodobni Sava Osvećeni se rodio 439. godine u malom selu Mutalask, po kome je ono postalo i poznato, u oblasti Kapadokiji. Dom oca Jovana i majke Sofije je napustio u osmoj godini kako bi se zamonašio u obližnjoj obitelji, zvanoj Flavijanova, a posle 10 godina je prešao u Palestinske manastire, u obitelj svetog Jevtimija Velikog i Teoktista.
Zašto Srbi slave slavu: Jedinstvena tradicija koja krasi naš narod!
Naši preci su bili mnogobošci. Svako pleme i svaki dom je imao svoje božanstvo, koje je bilo veoma poštovano – kao zaštitnik. Kada su Srbi primili hrišćanstvo pod uticajem Vizantije, veoma su se teško odricali stare tradicije i običaja. U zamenu za te običaje, uzeli su da slave jednog hrišćanskog sveca, i to onog na čiji su dan primili Sveto krštenje.
Srbi nisu prekidali ovu tradiciju. Mogli su da promene i ime, i prezime, i mesto stanovanja, ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. Sve do vremena komunizma, kada su se u mnogim domovima slavske sveće ugasile.
Zašto se pred Novu godinu kiti jelka?
Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Saznajte odakle potiče taj običaj i zbog čega kitimo jelku.
ZABORAVLJENA STVORENJA Zmajevi, vampiri i vile Istočne Srbije
Drevne priče i legende zaštitni su znak severoistočne Srbije, a fantazmagorične priče o vilama, vampirima i zmajevima već vekovima se u tom delu Srbije prenose s kolena na koleno.
Novo vreme pretilo je da ovu tradiciju i kulturno nasleđe gotovo sasvim izbriše pa su zato Narodna biblioteka “Veljko Dugošević” u Golupcu i Klaster puteva kulture pozvali ovog leta zainteresovane da im pomognu u prikupljanju najboljih predanja severoistočne Srbije. Na adresu biblioteke stiglo je skoro 20 zapisa.
10 zanimljivosti o astečkim bogovima
Religija Asteka nije biia ništa manje zanimljiva od majanske, ali se o njoj manje zna. U šta su verovali nekadašnji vladari Centralne Amerike? Religija je bila veoma važan deo astečke kulture. Asteci su obožavali mnogo bogova i boginja, za koje su verovali da upravljaju ljudskim aktivnostima i pojavama u prirodi. Najveći broj bogova se vezuje za poljoprivredu jer se veliki deo ovog naroda bavio uzgojem brojnih biljaka.
Dabog da… – šta to u stvari znači?
Na samu spomen reči Dabog već vam se ledi krv u žilama, ma šta da izgovorite posle toga. A kako i ne bi!?! To nije obična kletva koja počinje sa “Dao ti Bog…”, iako većina tako misli, već je spominjanje Daboga ili Dažboga, nekada vrhovnog slovenskog božanstva, koje je nakon pojave hrišćanstva degradirano u đavola.
Sveti vladika Nikolaj o Noći veštica
Noć veštica (Halloween) je proslava koja se održava 31. oktobra, noć pre dana Svih svetih. Za ovaj praznik su vezani maskembal, strašne priče, horor filmovi… Ovaj praznik je uglavnom popularizovan u zapadnom delu sveta – Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Irskoj, Japanu, Velikoj Britaniji, Australiji i Novom Zelandu… U sledećem tekstu, pročitaćete šta je o „Noći veštica“ mislio sveti vladika Nikolaj.
Sveti Dionisije Areopagita – praznik učenih i blagih
Danas je praznik Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita, hrišćanskog svetitelja koji je živeo u 1. veku nove ere i koji se ubraja u sedamdeset manjih apostola. Prema legendi u koju veruju svi hrišćani, osim dvanaest velikih apostola koji su poznavali Isusa i bili njegovi prvi učenici, Bog je izabrao još sedamdeset drugih apostola koji će propovedati Jevanđelja i širiti hrišćanstvo. Jedan od tih „malih apostola“ je bio i Sveti sveštenomučenik Dionisije Areopagit. Iz života ovog svetitelja je ostalo zapisano da je bio brižan otac i pošten građanin Atine koga su svi voleli. Radio je kao sudija, a predanje kaže da je bio pravedan i da nikada nije osudio nevinog čoveka.
OD KNJIGE DO DUŠE 