Broj trinaest je žrtva svoje nepraktičnosti. Nakon što mu upotrebu tokom milenijuma nisu našli astrolozi ni spravljači novijih solarnih kalendara, broj trinaest je počeo da budi sumnju. Ako se sve dobro i razumno zaustavlja na broju dvanaest, onda trinaest delova može samo značiti zlo; tako je funkcionisalo obrazloženje verovanja da se u skupovima od trinaest članova okupljaju samo veštice i druga zlonamerna bića. Naravno, na takvim večerinkama trinaesti član je – đavo, glavom i bradom.

Read the rest of this entry →

Svečari tek što su proslavili Đurđevdan kada, baš kao u Ivkovoj slavi, pred sobom imaju novi „problem“ – pravoslavna crkva danas obeležava ne jedan, nego dva praznika – Markovdan i Mali Uskrs ili Tominu nedelju. Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku – Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.

Read the rest of this entry →

Zašto se farbaju jaja za Uskrs? Farbanje jaja za Uskrs je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Vaskrs ili Uskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Read the rest of this entry →

Prema verovanjima, lik lepe devojke duge crne kose i veoma bledog lica koji noću luta i ukazuje se ljudima je Morana, boginja Slovena koja izaziva lavine, snežne nepogode, led i smrt. Morana ili Mora, smatrana je božanstvom koje donosi smrt ne samo ljudima već i biljnom i životinjskom svetu pa su se iz tog razloga praktikovli rituali spaljivanja krpene lutke sa likom ovog bića u verovanju da će nepogode i opasnost proći. Zanimljivo je da se u Dalmaciji i delovima Slovenije ovakav običaj i dalje održava. Sam termin Mora ili Mara potiče od praindijske reči koja znači “umreti na silu”.

Read the rest of this entry →

Danas je praznik posvećen celoj porodici jer se crkva i vernici sećaju života i stradanja Prepodobnog Ksenofonta i Marije, kao i njihovih sinova Jovana i Arkadija.

Ova subota je dan kada se crkva i vernici sećaju Prepodobne Ksenije Rimljanke, svetiteljku koja je osnovala jedan od prvih ženskih manastira na svetu, prkosila tadašnjim normama ponašanja i do kraja života se posvetila molitvi i ljubavi prema Isusu.

Približava nam se uskoro jedan lep praznik – Dan zaljubljenih. Nasuprot onome što se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februar stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.

U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici. Read the rest of this entry →