Bili tata i mama koji su, kao i svi ostali, pre toga bili mladić i devojka, a još ranije – vilenjak i vila. Jedino što su taj vilenjački deo svog života zaboravili.
Mada, naslućivali su da nisu baš čista posla sa njima.
Category Archives: Priče i pesme
Strepnja- Desanka Maksimović
Po meni, najlepša ljubavna srpska pesma…
Strepnja – Desanka Maksimović
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Read the rest of this entry
Otadžbina – Đura Jakšić
I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama,
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Večnost bajki
Prate nas još od prvih koraka i neizostavan su deo svake uspomene na detinjstvo. Jedna pred spavanje. Jedna usputna, dok se šetamo. Jedna da lakše prebrodimo dan. Tu je i ona koja zavarava, koja kaže da svako dobija svoj srećan kraj i pravu ljubav, toliko jaku da njen poljubac diže iz mrtvih. One nemaju rok trajanja.
Žozeove sandale – Paulo Koeljo
Lepa Koeljova priča koju sam pronašla na blogu Misli pozitivno. Pročitajte je…
„Pre mnogo godina, toliko mnogo da smo već i zaboravili kad je to tačno bilo, živeo u nekoj varošici na jugu Brazila jedan sedmogodišnji dečak po imenu Žoze. Rano je ostao bez roditelja pa ga je prihvatila jedna tetka, teška cicija, koja, uprkos silnim parama koje je imala, nije gotovo ništa trošila na svog sestrića. Žoze, koji nikad nije saznao šta je ljubav, smatrao je da je život takav i nije se sekirao zbog toga.
Osvajanje sreće – Dušan Radović
Hvala Tamari Matić Vujnović što me je podsetila na ovu pesmu. Svima treba povremeno da se podsete šta je sreća…
Vilinska porodica
Divna priča koji sam pronašla na blogu Letnje igralište a koju je napisala jedna moja koleginica, blogerka po imenu Sandra. Pročitajte je, toplo je preporučujem…
Vilinska porodica
Prvi dani školske priče / Elizabeta Georgiev
Pročitajte priču koleginice Elizabete Georgiev koja radi u Narodnoj biblioteci u Dimitrovgradu. Meni se jako dopala.
Narod – Jovan Jovanović Zmaj
Pesmu Narod Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904) napisao je 1866. godine. Čitajući ovu pesmu, a i mnoge druge tekstove koji su nastali iz umova naših pisaca tog perioda (druga polovina 19. veka i početak 20. veka), ne mogu a da se ne zapitam – učimo li mi nešto iz svoje istorije?! Izgleda da se politička situacija u našoj zemlji na svakih nekoliko decenija ponavlja…
Narod
Al’ boga vam, delije,
diplomate krute,
kad se čaša prelije,
šta vam srca slute?
Krunonoše velije,
kad ste baš u cvetu, –
Šta mislite, zašto su
narodi na svetu?
Read the rest of this entry
„Ne ljuti se na mene, oko moje“: Da li znate priču o najlepšoj grčkoj ljubavnoj pesmi…
Teška sudbina koja je zadesila srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva. U vremenima stradanja i ratnom vrtlogu rodila se ljubav imeđu Grkinje i jednog srpskog vojnika koga primarna dužnost prema otadžbini odvaja od voljene. On kreće u proboj Solunskog fronta svestan da se možda nikada neće vratiti. U jednom pismu on svojoj devojci šalje reči koje ona pravopisno i gramatički koriguje i pretvara ih u stihove. Stihovi bivaju prepevani, a jedan od najboljih interpetatora tog dela je Jorgos Dalaras. Ova pesma uzeta je kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
OD KNJIGE DO DUŠE 