Category Archives: Priče i pesme
Америчка награда српској ученици за руску песму о бомбардовању СРЈ
Сви су ми говорили да песмом о агресији НАТО-а на СР Југославију нећемо ући ни у полуфинале, али се храброст исплатила, каже професорка Гордана Наумовић, која је спремала наш тим за ово такмичење. Победница Миа Матковић – свира клавир, обожава да пева, следеће године ће полагати пријемни испит за музичку академију, а сан јој је стипендија на Берклију. На Интернационалној олимпијади руског језика, одржаној у Вермонту (САД), награду за најлепше отпевану песму на руском језику освојила је Миа Матковић, ученица београдске Десете гимназије.
Чемер-дека, Пелен-бака
Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 1833 – Сремска Каменица, 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је прво правник, па онда лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Али, мало ко зна да је Јован Јовановић-Змај био један од зачетника и хорор литературе у нашој земљи. Прочитајте његову песму Чемер-дека, Пелен-бака, коју је написао далеке 1860. године и уверите се и сами. Целу песму можете прочитати овде. А како је Јован Јовановић-Змај добио свој надимак, прочитајте овде.
Камени папир и нова технологија
Убрзани развој технологије у последњих двадесетак година оставио је трага на све нас. Превише олако прихватамо неке ствари… Промене су цена прогреса. Наша деца се малтене рађају са мобилним телефонима и таблетима у рукама. Моја ћерка не може да замисли, како сам ја могла да одем на студије у Београд (1992-1996) и да будем без мобилног телефона. То је садашњој деци незамисливо. Сећам се, осамдесетих година, када сам ја била у Основној школи, мој отац се спремао да купи видео рекордер (тада је то била реткост у нашем крају). Објашњавао ми овако: „Рики, са њим ћемо моћи, кад нисмо кући, да снимамо на касете, филмове и емисије које нисмо могли да гледамо… Замисли само када би могла да гледаш, када желиш, све оне серије и филмове које си пропустила…“ Ја кажем: „Вауууу!!! Каква технологија!“ Радовала сам се данима, ма месецима… А, да напоменем, тада смо имали само два телевизијска програма на репертоару, цртане филмове увече у 7:15, филмове понекад… На жалост, мој отац је убрзо после тога погинуо, није доживео да има у кући ни видео рекордер, ни компјутер, ни ДВД, ни мобилни, ни таблет, ни Интернет. Размишљам тако понекад, ухваћена у овај велики избор који тренутно имам пред собом – преко 100 канала, Интернет са неограниченим бројем филмова, серија, дигиталних књига, сајтова са едукативним и информативним садржајима – шта би мој отац рекао на све то, да може да види?! Read the rest of this entry
Desanka Maksimovic – Letopis Perunovih potomaka
SA STARIM BOGOVIMA
Starim se Bogovima lakše ispovedam,
S njima i ljudski govoriti mogu,
Reći im više no nedokučnom Bogu,
Priznati svaku od zabluda i beda.
Stari Bogovi gotovo svi odreda
Shvate našu grešku mnogu,
Bila u delima ili reči, slogu
–Svaki od njih nas praštajuće gleda.
I oni imaju ljudskih osobina
Vole život, sunce, dobra vina,
Pate što i njima prolaznost preti.
Ja još u srcu čuvam crkvicu staru,
Oni svi u njezinom oltaru –
Mada i oni grešni, meni su sveti.
Najstarija srpska narodna pesma
Iako je mnogo toga ostalo zauvek izgubljeno u burnoj i turbulentnoj istoriji srpskog naroda, ovaj zapis je ipak opstao. Zna se čak i tačan datum njegovog nastanka – 1. jun 1492. godine! Pročitajte najstariju srpsku narodnu pesmu.
Некада давно ….
Међународни дан дечије књиге обележава се сваке године 2. априла још од 1967. године, као успомена на дан када је рођен један велики писац бајки и прича за децу – Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875). Међутим, препорука Библиотекарског друштва Србије је да током целог месеца априла, тај дан продужено обележава кроз различите активности: популарисање дечијих књига, изложбе дечијих ликовних и литерарних радова, сусрети са писцима и илустраторима, читање бајки и прича – у сваком случају, приближавање књига деци… Поруку за 2016. годину је послала Лучијана Сандрони, писац за децу и младе. Прочитајте њену причу…
Некада давно ….
Некада давно била једна … принцеза? Не.
Некада давно била једна библиотека. И била једна девојчица по имену Луиса која је отишла у библиотеку по први пут. Девојчица је ходала полако, вукући огроман ранац са точковима.
ZAŠTO JE DOBRO BITI DOBAR
Zbog svih onih koji su tebi dali.
Zbog svih onih koji će da daju posle tebe.
Zbog čiste savesti i mirnog sna.
Zbog osmeha kada nekoga obradujemo.
Zbog osmeha kada nas neko obraduje.
Zbog malih gestova koji čine život velikim.
Zbog ponosa kada se učini dobro delo.
Zbog osećaja da si najveći u nečijim očima.
Zbog ozarenosti svih onih koji se raduju dobroti.
Zbog sunca koje uvek svetli.
Zbog zemlje koja uvek rađa.
Zbog dobrih ljudi koji nisu uvek dobri.
Zbog loših ljudi koji nisu uvek loši.
Zbog onih koji su nas učili dobroti.
Zbog onih koje smo mi učili dobroti.
Zbog uspomene da će neko da nas pamti po dobru.
Zbog svih onih stvari kojih ne mogu da se setim a znam da su važne…
I zašto još?
Колико су слични српски и санскрит?
Редакција Србин инфа разговарала је младим истраживачем санскрита, Марком Пејковићем, поводом изласка из штампе његове необичне књиге Речник санскрита и српског. У последњих двадесетак година, верујемо као део дугог процеса националног самоосвешћивања, појавило се доста радова везаних за митску и реалну старину српског језика.
Песме о Светом Сави
Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу. Више о његовом животу прочитајте на сајту Историјска библиотека
Прочитајте неке од најпознатијих песама о Светом Сави:
Ostajte ovde – Aleksa Šantić
Aleksa Šantić (1868–1924) nesumnjivo zauzima značajno mesto među srpskim pesnicima s kraja XIX veka i prvih decenija XX veka. Po mišljenju mnogih kritičara, Aleksa Šantić je postigao najviše u rodoljubivoj poeziji. Šantić domovinu vidi kao majku, ali je veliko pitanje što domovina današnjem čoveku zaista jeste – majka ili maćeha? Ili je samo naša grešna perspektiva za boljim, daljim, drugačijim utoliko više sužena, da ne vidimo ono što je Šantić zaista video? Ostajte ovde je patriotskta pesma puna naboja i nacionalnog ponosa kojom su nebrojeni iseljenici ispraćani i koje su se mnogi naši ljudi u tuđini setili, kada ih nostalgija za starim krajem i domom uznemiri. Pročitajte je…
OSTAJTE OVDE…
Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije. Read the rest of this entry
OD KNJIGE DO DUŠE 