Category Archives: Priče i pesme
Krvava bajka
Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. godine u Šumaricama. Streljanje je počelo u sedam časova ujutru, a završeno je u dva popodne.
Damira – priča iz knjige Pisanje uz vetar
Bile smo drugarice. Ona devet, ja četrdeset godina. Mala Romkinja prelepih očiju, Damira. Povremeno je išla u školu u razred sa mojom ćerkom. Jednom sam joj rekla da dođe kod mene na posao da joj dam garderobu koju je moja ćerka prerasla. Bila je to ljubav na prvu. Cigančica koja je zbog mene zavolela biblioteku. Naučila je da ulazi tiho i šapuće. Imala sam snažnu želju da je naučim da čita i piše kako kako bi nastavila školu i kako ne bi više morala da prosi.
Noćni čin – zbirka kratkih priča
Nakon završetka veoma uspešnog literarnog konkursa na svom blogu, Ana Gord, autorka bloga Actnocturnal.com, prikupila je najbolje priče i objavila ih u zbirci kratkih priča pod imenom Noćni čin. Četrdeset pet autora u jednoj zbirci, sa 45 prelepih priča zajedno. Klikom na sliku, preuzmite elektronsku knjigu i uživajte čitajući ih.
Susret u Veroni
Tog toplog majskog prepodneva na parkingu ispred zidina starog grada Verone bilo je puno turističkih autobusa iz celog sveta. Posle kraćeg dogovora, grupa iz Zlatkovog autobusa žurno je krenula u obilazak Verone za vodičem Sanjom, jednom hitrom i elokventnom brinetom. Kroz priličnu gužvu teško su pratili veliku šaku Miki Mausa, koju je kao orijentir Sanja držala na nekom štapu. Zaustavili su se najpre na trgu Bra, diveći se velelepnoj Areni i zamišljajući krvave borbe u njoj nekad i operske predstave sada, pod zvezdama, u vreme toplih letnjih noci. Probijajući se kroz mnoštvo pešaka u ulici Mazzini stigli su i do najlepšeg trga u Veroni, Trga Erbe.
Šešir sa crvenom trakom
Tog maja 1907. prošla je već čitava godina kako Stevan, mlađani bečkerečki berberski kalfa, usavršava zanat u austrougarskoj prestonici kod berberskog majstora Vilhelma Kovača. Nemački jezik još nije usavršio, pa ga je često ispravljala jedna vesela, krupnooka, lepuškasta Marija iz zgrade preko puta, koja je sa majkom dolazila u susedni ženski salon. Toliko ga je opčinio njen veseli kikot, da je čak jednom uhvatio sebe kako po njenom dolasku kreće u ženski salon, da bi je isprovocirao nekim svojim izgovorom.
Dnevnik jednog vojnika
Dan prvi
Juče sam ubio čoveka.
Probudio sam se vrišteći i mislim da sam mogao da osetim njegovu krv na svojim rukama.
Vrištao sam dok nisu vezali moje ruke.
I ubrizgali mir u moju krv.
TAJNA UJEDA KOMARCA
Laura se u svojoj prozračno beloj sobi, po kojoj su počele da igraju senke škura i pomaljajućeg sunca, počela buditi uz značajne grimase na licu. Otvarala je i zatvarala oči povremeno dodirujuci obraz i trljajući vrat, primećujući da sviće zora. Bila je lenja da ustane i u borbi sa komarcem, čiji su povremeni ujedi izazivali mrštenje njenog polusnulog lica, počeo je njen misaoni monolog. Htela je da ignoriše upornog insekta, pretvarala se da sanja njegove ujede, zavaravala um razmišljajući o predhodnom danu, o svojim željama, o budućnosti.
LJUBAV POČINJE NA SLOVO D
Juče je bilo tačno deset godina od kada te na ovom svetu više nema. Nisam otišla na grob, nisam ni poželela, ne idem ionako nikada. Ponekad pomislim na korov na njemu, obraslu divlju travu i to koliko mora delovati zapušteno i napušteno. Tužno. Tada me grize savest. Ali ne robujem formalnostima, iako nekada i nekim znam da bi trebalo. U meni sve ove godine živiš. Ponekad si toliko stvaran, da kada se probudim moram se dobro napregnuti ne bih li dokučila jesi li zaista živ, a nekada jedva da mogu da ti se setim lika. Ti momenti me plaše.
Iza zatvorenih kapaka
Svakog jutra i večeri susjed Tiago šeće svoja tri maltezera. Ponekad me budi njihov piskavi lavež, ali češće sam u to doba još budna i pišem svoj roman. Između sedam i osam teta Izabela zove me na doručak i tada dan može početi. Ili možda završiti, jer većinu sati prodrijemam.
Kako je Dunav izdao
Sat na Petrovaradinskoj tvrđavi označavao je podne tog dvadeset drugog dana januara. Kod spomenika „Porodica“, na novosadskoj obali Dunava, okupili su se predstavnici Jevrejske opštine, Eparhije bačke, delegacije Grada Novog Sada, ambasada Mađarske i Izraela, porodice nastradalih i zainteresovani građani. Obeležavali su godišnjicu Novosadske racije. Cveće oko spomenika klatilo se u ritmu tužne pesme hora „Hašira“. Po protokolu, pravoslavni sveštenik je trebalo da započne svoj obred.
OD KNJIGE DO DUŠE 