Ne stidim se što sam,

kako vi velite,

varvarin sa Balkana,

tla prljavštine i bure.

Čujte sad,

i kod nas ima neke

vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,

daleki ste i od rođenih sinova,

za trpezu svoju

ne posadite svakog tuđina;

vi možete da pijete

a da svakom ne pružite

čašu vina.

A kod nas su još stari običaji grubi:

mi puštamo svakog pod svoje sleme,

kod nas se još i s namernikom ljubi,

kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine;

kod nas svaki čovek ima čitavo pleme prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate

nekoliko miliona Hristovih kipova,

na svakog čoveka po jednoga,

imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;

 a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,

 u sebi ga nose, i tiho mu se, skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut života

imate sprava i mašina,

sve ste sračunali i sve znate;

izumi su vaši za divljenje;

a mi još imamo starinske alate,

ali sve je kod nas još zdravo

i prirodno kao glina:

i umiranje, i rađanje, i življenje.

Vi imate čitave zbirke

pravila i nauka o slobodi,

o svemu se kod vas piše i pripoveda;

ali mi i po nepisanim zakonima

slobodno živimo

i nekog prirodnog držimo se reda,

slično ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano,

kako se jede, govori, oblači;

a mi, kad govorimo, vičemo

i mašemo rukama,

i čorbu glasno srčemo,

i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:

obuću nosimo od svinjske kože,

puno je kod nas seljačkih

navika i stvari;

i kraljevski preci naši

doista su bili govedari.

Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,

ruši i pali;

ali mi nismo oni što smišljeno tlače,

mi ne smatramo da je svet celi naše polje;

mi ne bismo podneli

ni urođenik prašuski da zbog nas plače;

duša nam je prostrana,

iako smo brojem mali.

BAŠ ME BRIGA

Svi u kući žarko žele

da ja budem prva liga

 i savete silne dele:

 sve ih muči ista briga.

Majka kaže: – Kćepu mila,

uvela bih poput krina

 kad ti barem ne bi bila

 glumica il’balerina.

Otac davi i dok drema:

-Ako želiš neko biti

 onda moraš bez problema

 pet jezika govoriti.

Tvrdi baka bez prestanka:

– Nemaš, dušo, šta da biraš

 rodila te srećna majka

 da vrhunski klavir sviraš.

– Samo deka nek’ dočeka

 da unuka lekar bude –

za njega će biti leka

 i za mnoge druge ljude.

Svi u kući već nastoje

 da postanem prva liga:

 meni samo preostaje

 da im kažem – BAŠ ME BRIGA!

Read the rest of this entry →

Teži da budeš srećan!
Idi smireno kroz buku i užurbanost
i sjeti se mira koji možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima
sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno
i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima,
možeš postati ogorčen ili ponosan;
jer će uvijek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv,
ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promjenljivim vremenima.
Budi oprezan u svojim poslovima,
jer svijet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da uočavaš vrline oko sebe.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima
i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovo nemoj glumiti ljubav.
I nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima,
ljubav je vječna.
Spokojno primi iskustvo godina,
skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama.
Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira,
ništa manje nego što su to drveće i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne,
nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamišljaš,
i bez obzira kakav ti je posao
i čemu težiš u bučnom komešanju života,
zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja
i porušenih snova, ovo je ipak divan svijet.

Teži da budeš srećan!

(Tekst je pronađen u crkvi Sv.Pavla u Baltimoru 1692. godine)

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu,

onaj koji se ne usuđuje obući u novu boju, onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, ni jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta…
Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!

 – Pablo Neruda –

(čileanski pisac i nobelovac – pravo ime Neftali Ricardo Reyes Basoalto)

Kako je krenulo da se zapliće, ostaće možda još pun sat, ili čak duže. Dešavanja oko knjige postaju iz časa u čas misterioznija, što svakako s početka nije očekivala, dok se iz čiste dokolice pentrala klimatavim merdevinama, njuškajući za razoriteljem dosade i umoljčanog bibliotečkog vazduha, pri vrhu police, pod visokom tavanicom s nejasnom reljefnom štukaturom. Onamo obično oturaju preterano oštećene primerke, rastabačene, neupotrebljive, nemogućne za čitanje, sklone ljuspanju i mrvljenju i pri najnežnijim doticajima, ili one retko, pa i nikad tražene, vremenom sasvim zanemarene ili s posebnim razlogom zaboravljane.

Read the rest of this entry →