Category Archives: Priče i pesme
Malo znanje čini ljude oholim…
Setite se reči slavnog čileanskog pesnika i dobitnika Nobelove nagrade za književnost – Pabla Nerude (pravo ime Ricardo Eliezer Neftalí Reyes Basoalto,1904-1973):
„Malo znanje čini ljude oholim, a veliko skromnim. Zato prazno klasje naduveno diže glavu uvis, a puno – obara glavu ka zemlji.“
Solomonova Pesma nad pesmama
Pesma nad pesmama (na hebrejskom jeziku: Šir HaŠirim; שיר השירים) tradicionalno se svrstava u mudrosnu književnost zajedno sa Knjigom o Jovu, Pričama Solomonovim i Knjigom propovednikovom. Sačuvana je u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu i stavlja se među Spise. Čitala se za vreme Pashe. Bila je povod brojnih proučavanja i tumačenja kroz vekove. Pesma nad pesmama ili Pesma Solomonova predstavlja zbirku ljubavnih pesama.
Read the rest of this entry
Priča koja se krije iza NAJLEPŠE PESME NA SVETU
„Čekaj me, i ja ću sigurno doći“ je po mišljenju mnogih najlepša ljubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.
Konstantin Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ali, Valentina je bila udata, te su njegove ljubavne patnje utoliko bile veće. Nakon što joj je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila. Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.
Pesma Zavet, pesnika T. Ševčenka
Taras Grigorovič Ševčenko (1814-1861) – ukrajinski pesnik, slikar i humanista. Njegovo književno nasleđe smatra se temeljem novije ukrajinske književnosti. Ševčenko je takođe pisao i na ruskom jeziku, a iza sebe je ostavio nekoliko slika remek-dela. Pesmu Zavet napisao je 25. decembra 1845. godine, a ovo je prevod pesme objavljen u časopisu Čas, 21. aprila 1885. godine.
Rabindranat Tagore
Rođen je u Indiji, u gradu Kalkuti, 7. maja 1861. godine u uglednoj bramanskojporodici.
Doputovao je 1912. godine u Englesku i objavio zbirku Gitanjali, koju je sâm preveo s bengalskog na engleski jezik. Poznati engleski pesnik Jejts napisao je oduševljeni predgovor toj knjizi, koja će godinu dana nakon toga (1913), Tagoreu doneti Nobelovu nagradu. Zbirka Gitanjali, što u prevodu znači pesme darovnice, sadrži pesme što ih je Tagore ispevao nakon ženine i kćerkine smrti, nakon desetogodišnjeg razdoblja pisanja bujne ljubavne lirike.
I MISLIM – Ivo Andrić
I mislim: kako je dobro što smo stvoreni ovakvi,
Što smo siromasi, sami, tankog zdravlja, i neugledni,
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude;
I što možemo (besprimerna, dragocena milosti!) tako često
Da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu
I svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad, muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao
I razlog. Pa i kad ne uspemo u tom mi nalazimo uvek
Pokornost i sažaljenje.
Zlatna knjiga Dejl Karnegija
DEJL KARNEGI (1888–1955) bio je američki pisac, predavač i začetnik čuvenih kurseva o samousavršavanju, govorništvu, usvajanju interpersonalnih veština i prodaji. Rođen u siromašnoj porodici, od najmlađih dana radio je najrazličitije poslove kako bi preživeo. Godine 1936. napisao je jedan od najoriginalnijih vodiča svih vremena, Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude, knjigu koja je postala neverovatan bestseler, popularan i danas (2002. godine proglašena je za najbolju poslovnu knjigu XX veka). Godine 1912. osnovao je svoju kompaniju Dale Carnegie Training koja i danas ima svoja predstavništva širom sveta.
Ovo su osnovni principi iz knjige Kako steći prijatelje i uticati na druge. Pročitajte…
P R I J A T E LJ I – Momo Kapor
– Kuda izlaziš uveče?
– Da ti pravo kažem, nikuda.
– S kim se družiš?
– Da ti pravo kažem, ni sa kim!
Read the rest of this entry
Sergej Jesenjin
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu. Rođen je u selu Konstantinovo u Rjazanjskom regionu, 1895. Počeo je da piše poeziju sa devet godina. Kao vunderkind, preselio se u Moskvu 1912. i počeo da radi kao lektor u izdavaštvu i da paralelno pohađa studije na Moskovskom državnom univerzitetu. Godine 1915, preselio se u Sankt Peterzburg, gde je upoznao pesnike Aleksandra Bloka, Sergeja Gorodetskog, Nikolaja Kljujeva i Andreja Belog. Uz njihovu pomoć, Jesenjin je izgradio svoju poetiku i postao poznat u književnim krugovima.
Read the rest of this entry
A ipak, knjige – Czeslaw Milosz
A knjige će ipak ostati na policama, odvojena bića,
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.
Izvor:
OD KNJIGE DO DUŠE 