Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Priča koja se krije iza NAJLEPŠE PESME NA SVETU
„Čekaj me, i ja ću sigurno doći“ je po mišljenju mnogih najlepša ljubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.
Konstantin Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ali, Valentina je bila udata, te su njegove ljubavne patnje utoliko bile veće. Nakon što joj je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila. Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.
Pesma Zavet, pesnika T. Ševčenka
Taras Grigorovič Ševčenko (1814-1861) – ukrajinski pesnik, slikar i humanista. Njegovo književno nasleđe smatra se temeljem novije ukrajinske književnosti. Ševčenko je takođe pisao i na ruskom jeziku, a iza sebe je ostavio nekoliko slika remek-dela. Pesmu Zavet napisao je 25. decembra 1845. godine, a ovo je prevod pesme objavljen u časopisu Čas, 21. aprila 1885. godine.
Bolest kao put – Ridiger Dalke, Torvald Detlefsen
U svakoj bolesti krije se poruka koju šaljemo sami sebi. Razumevanje te poruke vodi do izlečenja. Obično se kaže da je zdravlje najveće bogatstvo. Ako je tako, kakav je smisao bolesti u našem životu? Veliki umovi iz oblasti medicine odvajkada su ukazivali na činjenicu da svaka bolest ima svoj dublji uzrok i da tek poznavanje i osvešćivanje tog uzroka vodi do istinskog izlečenja.Važno je da znamo da svi simptomi imaju dublji smisao za naš život: oni nam prenose dragocene poruke iz sfere duševnog. Stoga uzroke koji vode do bolesti, nesvesne i često destruktivne impulse, treba pronaći, upoznati i razrešiti, a to je moguće samo ako smo spremni na određene promene u svom životu. Knjiga Bolest kao put je značajno klasično delo psihosomatske medicine i ujedno bestseler preveden na 24 jezika. Pročitajte je…
Pogledajte i snimak u kome jedan od autora govori o knjizi u seriji Agape.
Read the rest of this entry
Elektronski časopisi
Pogledajte ovaj spisak elektronskih naučnih časopisa! Možda vam bude od koristi…
Prve požarevačke novine – Braničevo
Članak o prvim požarevačkim novinama koji je izašao u listu Reč naroda 27. aprila 1990. godine. Autor članka je Mladen Vladimirović (1909-1993), nekadašnji radnik Biblioteke u Požarevcu. Ako vas interesuje više o samom časopisu, pogledajte ovde.
“Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ – J. Ristić / D. Jovićević
Filmski centar Srbije objavio je knjigu „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ Jovana Ristića i Dragana Jovićevića, koja donosi istoriju i pregled fantastičkog stvaralaštva i motiva u srpskom, ali i jugoslovenskom igranom filmu. Knjiga sadrži pregled istorije fantastike u srpskom i jugoslovenskom filmu, počev od nemog filma „Faun“ Ernesta Bošnjaka (1924) do prvog srpskog 3D filma „Peti leptir“ Milorada Milinkovića (2014). Knjiga donosi i detaljan pregled kratkometražnih i srednjometražnih filmova u svim žanrovima fantastike (čista fantastika, naučna fantastika, horor fantastika, epska fantastika) koji su nastali u Srbiji od 1990. do 2014, a na čiju važnost je ukazivao Festival srpskog filma fantastike, puštajući ih u svojim selekcijama tokom devet godina postojanja te manifestacije.
Neispravno postupanje sa analfabetama učiteljice u Četerežu
Dok sam obrađivala cenjeni časopis grada Požarevca – Reč naroda (God. 3, br. 92/93, 5. januar 1947, str. 5), naišla sam na jedan članak koji mi je privukao pažnju – pročitajte ga… Tih godina je u požarevačkom okrugu bilo aktuelno opismenjavanje naroda. 
Top 12: Romani koji su obeležili XXI vek
BBC je pozvao kritičare najuglednijih svetskih novina koje redovno objavljuju književne kritike prestižnih dela da sastave listu 12 za sada najvećih romana 21. veka. Na njoj su se našla dela Zejdi Smit, Čimamande Ngozi Adiči, Ijana Mejkuana…
BIBLIOTEKARSTVO SRPSKE – časopis
Bibliotekarstvo Srpske: časopis iz oblasti bibliotekarstva i bibliotečko-informacione delatnosti. Glavni i odgovorni urednik Aleksa M. Aladžić. Osetivši potrebu osnivanja stručnog časopisa koji bi bio od posebnog interesa za bibliotekare, Uprava Društva bibliotekara Republike Srpske je 6. juna 2003. godine donijela Odluku o osnivanju i izdavanju stručnog časopisa.
Radovi su adekvatno predstavljeni, u skladu sa propisanim standardima za stručne časopise. Bibliotekarstvo Srpske je ilustrovan brojnim fotografijama sa najznačajnijih događaja, skupova i seminara.
Vjesnik bibliotekara Hrvatske
Vjesnik bibliotekara Hrvatske je časopis Hrvatskog knjižničarskog društva koji neprekidno izlazi od 1950. godine, četiri puta godišnje. Koncepcija časopisa zasniva se na objavljivanju naučnih i stručnih radova iz područja bibliotekarstva i informatike, vesti i izveštaja o radu Hrvatskog knjižničarskog društva, kao i novina iz zakona vezanih za struku. U digitalnom izdanju pronašla sam brojeve od 2003-2013. godine. Pogledajte, mislim da ovaj časopis pokazuje da od kolega iz Hrvatske možemo puno toga naučiti…
OD KNJIGE DO DUŠE 