najbolji odrasli muški lik
deda iz romana Ulfa Starka Moj prijatelj Persi, Bufalo Bil i ja
(Kreativni centar)
Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
RAT NEMA ŽENSKO LICE
Knjiga Rat nema žensko lice, autorke Svetlane Aleksijevič, je ispovest, dokument i dnevnik ljudskog sećanja. U njoj govori više od dve stotine žena, koje nam opisuju kako su, kao devojke koje su sanjale o tome da postanu neveste, postale vojnici 1941. godine. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, najstrašnijem ratu dvadesetog veka. Žene nisu samo spasavale i previjale ranjenike, već su i pucale iz snajperskih pušaka, dizale mostove u vazduh, odlazile u izviđanje i ubijale… Ubijale su neprijatelja koji je, s dotad neviđenom okrutnošću, napadao njihovu zemlju, njihove domove i njihovu decu.
Песме о Светом Сави
Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу. Више о његовом животу прочитајте на сајту Историјска библиотека
Прочитајте неке од најпознатијих песама о Светом Сави:
Ostajte ovde – Aleksa Šantić
Aleksa Šantić (1868–1924) nesumnjivo zauzima značajno mesto među srpskim pesnicima s kraja XIX veka i prvih decenija XX veka. Po mišljenju mnogih kritičara, Aleksa Šantić je postigao najviše u rodoljubivoj poeziji. Šantić domovinu vidi kao majku, ali je veliko pitanje što domovina današnjem čoveku zaista jeste – majka ili maćeha? Ili je samo naša grešna perspektiva za boljim, daljim, drugačijim utoliko više sužena, da ne vidimo ono što je Šantić zaista video? Ostajte ovde je patriotskta pesma puna naboja i nacionalnog ponosa kojom su nebrojeni iseljenici ispraćani i koje su se mnogi naši ljudi u tuđini setili, kada ih nostalgija za starim krajem i domom uznemiri. Pročitajte je…
OSTAJTE OVDE…
Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije. Read the rest of this entry
Slobodan Jovanović: Šta je poluintelektualac
Tekst preuzet iz Politikinog zabavnika, koji je objavio deo teksta iz knjige “Kulturni obrazac: jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” (iz zaostavštine pisca, prvi put objavljene 1964. godine u Kanadi), pod naslovom “O intelektualcu” Slobodana Jovanovića (1869-1958), srpskog istoričara, književnika, političara Kraljevine Jugoslavije. Ovaj tekst, kako će vreme kasnije pokazati, tačan je i nakon pola veka od njegovog nastajanja.
Šta je poluintelektualac?
„Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa.
Забавникова награда за „(Не)питај ме како сам“
Књига Иване Лукић „(Не)питај ме како сам“, у издању Креативног центра из Београда, овогодишњи је добитник књижевне награде „Политикиног Забавника“ која се додељује за најбоље дело намењено младима објављено у години за нама. Жири у саставу Јасна Влајић-Поповић (председник), Слободан Гиша Богуновић, Предраг Ј. Марковић, Небојша Брадић и Петар Милатовић одлуку је донео већином гласова.
GODIŠNJA PRIZNANJA KNJIGOSKOPA ZA 2015.
Knjigoskop svečano objavljuje sledeća posebna godišnja priznanja za 2015. godinu, u oblasti romana za mlade i decu:
Tuđinka (Outlander)
Odgledala sam ovih dana seriju Tuđinka (Outlander) i uživala u njoj. Serija je nastala po istoimenoj knjizi, odnosno serijalu knjiga spisateljice Dajane Gabaldon. Pročitajte knjigu i odgledajte seriju.
Giljermo Martines: O književnosti kao ogledalu ljudskog iskustva
Od Giljerma Martinesa, jednog od istinski vodećih autora umetničke proze južnoameričke strane sveta, može se naučiti podosta – kako se piše vrhunska proza, kako se vole književnost i umetnost, kako se svet i dalje može posmatrati ponajpre kroz prizmu upravo te dve prekopotrebne nam utehe…
U Maestrovoj ženi stoji i opaska da “…pisce ne treba gledati iz velike blizine, da postoji nešto suštinski nepravedno, neka kobna izobličenost, u pogledu koji se suviše primakne“,te otud i ovo pitanje – šta se o sebi i književnosti koju stvarate naučili iz susreta sa čitaocima i radoznalcima širom planete?
City magazin preporučuje knjige za čitanje i nagrađuje
Šest knjiga za preporuku sa sajta City magazine. Pronađite ih i pročitajte!
Divlji labud – Majkl Kaningem
Divlji labud (prevela Anika Krstić, objavio Arhipelag) najnovija je stavka u bibliografiji Majkla Kaningema. Cenjeni autor Sati, Doma na kraju sveta… među koricama ove male zbirke priča dopusuje stare i u dobroj meri izmaštava nove bajke, ali po meri teskobe i beznađa vremena u kome živimo. Osnovno vezivno tkivo ovih kraćih priča Kaningem i ovoga puta iznalazi u iznova efektno upotrebljenom motivu teške i pogubne samoće, sve to upotpunjavajući elegantnim a svrsishodnim izrazom, dok svaku od priča prati po izvaredna ilustracija Juko Šimizu. Očigledan predah od krupnijh zahvata, Kaningemov Divlji labud sigurno je literarno vredna ekstravaganca, u kojoj se rečito očitava autorov ranije potvrđeni talenat.
Stiven King „Godišnja doba“ – prikaz knjige
Stiven King se već četrdeset godina diči titulom kralja horora, pa se često gubi iz vida da se uspešno oprobao i u pisanju ne-žanrovske proze. Njegova zbirka „Godišnja doba“, nedavno po prvi put objavljena na srpskom jeziku, krunski je dokaz Kingove sposobnosti da stvara uspešna dela i izvan žanra koji ga je proslavio.
OD KNJIGE DO DUŠE 