Jeste, teška su vremena, ali narodna poslovica glasi: Svako vreme nosi svoje breme. Ne smemo dozvoliti da zaboravimo na svoju ljudskost. Ne smemo dozvoliti da zaboravimo da smo svi mi isti. Setimo se čuvenog Epa o Gilgamešu, kada se Gilgameš obraća kralju Utnapištimu:
Ti nisi ni veći ni širi od mene,
ti si mi sličan kao otac sinu.
Ti nisi drugačije građen nego ja,
i ti si čovek kao i ja.
Mnogi zaboravljaju na to – misle da su bolji, da vrede više, da zaslužuju više. A onda postanu gordi, oholi, surovi. Čineći zlo drugima, čine ga i sebi. Moć se sa razlogom daje pojedincima. Suština date moći je da zaštite, da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Ne da ih gaze. Zakon karme kaže da će se svako zlo koje činimo ili koje nam se čini, pre ili kasnije naplatiti, jer u svemiru postoji savršeno knjigovodstvo. Naišla sam na zanimljiv tekst o dugovima koje vučemo iz prošlih života i kako ih otplatiti. Pročitajte ga – Kako stvaramo a kako otplaćujemo karmičke dugove
Sposobnost učenja je nešto što se vežba i stiče vremenom. Na žalost, neki ljudi uče i razmišljaju na isti način ceo život i nikada ne iskoriste svoj puni potencijal. Nauka je dokazala da svako može da nauči i da zapamti šta god želi, uz male tajne tehnika učenja. Savršenstvo ne postoji, a čitava poenta učenja je da pokušate, pogrešite i da na toj lekciji naučite gde ste pogrešili. U studiji iz 2014. godine o motornom učenju, otkriveno je da u mozgu postoji poseban prostor za greške. Kasnije, tih grešaka možemo da se prisetimo i da na taj način budemo bolji sledeći put. Ako roditelji uče decu da ne smeju da greše ili ih kritikuju kada pogreše, deca tako gube dragoceno znanje koje su mogli da steknu. Na greškama se uči.
Agata Meri Klarisa Miler (Agatha Mary Clarissa Miller) rođena je 1890. u mestu Torkveju, kao najmlađe od troje dece Frederika Alvaha Milera (Frederick Alvah Miller), Amerikanca, i Engleskinje Klarise Boemer Miller (Clarissa Boehemer Miller). Agata odrasta u patrijahalnoj i uglednoj porodici, ali je zanimljivo da nikada nije išla u školu već, je za njeno obrazovanje bila zadužena majka, kao i mnogobrojne guvernante koje su je podučavale čitanju i pisanju.
U davna vremena tokom procvata jedne drevne civilizacije gde su se poštovali ljubav i mudrost, mladi su se poučavali primerima i ličnim iskustvom. Jednog dana posmatrajuću svog učitelja mladi učenik ga upita:
– Tako si smiren, mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Otkrij mi tajnu i pomozi mi da i ja postanem takav.
Učitelj je prihvatio i zamolio učenika da donese krompir i jedan običan džak.
– Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvređenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se zamerio, a onda stavi krompir u džak.
Majka Tereza (Mother Teresa), ikona mira i ljubavi, zagovornik oproštaja i pomaganja slabijima, osnivač “Misionarskog milosrđa”, ali i veliki pobornik abortusa i korišćenja kontracepcije je u stvari bila veoma usamljena, nesrećna i više od pola veka nije osećala prisustvo samog Boga.
“Svet nije gladan samo hleba, već i ljubavi” najpoznatiji je citat Majke Tereze, rođene kao Agnesa Gondžea Bojadži (Agnesë Gonxhe Bojaxhiu) 26. avgusta 1910. godine u Skoplju u cincarsko-albanskoj katoličkoj porodici.
Evo jedne divne priče o samovrednovanju, koju sam pronašla na sajtu Bitno.net. Obično priče koje pronađem i koje mi se svide, ako su na ijekavici, malo doteram i prebacim na ekavicu, ali ovu nisam želela. Odrasla sam u multinacionalnoj sredini i vremenu gde smo svi bili isti i gde smo se sa svim svojim različitostima, voleli i poštovali. Volela bih da se ta vremena ponove… Za sve moje prijatelje koji govore ijekavicom a i za one koji govore ekavicom, nadam se da će razumeti…
Najveći kineski filozof Kung Fu Ce, koga poznajemo po latinizovanom nazivu Konfučije, rođen je 28. septembra 551. godine pre nove ere, a umro 4. marta 479. godine pre Hrista. Stvorio je etički sistem vrednosti koji je postao temelj kineske državnosti i socijalne misli.
„Zapravo“ odgovori labud, „I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam video papagaja, on ima dve boje i prelep je. Mislim da je papagaj najsrećnija ptica ikad stvorena“. Vrana nađe papagaja koji joj je objasnio: „Ja sam živeo jako srećnim životom dok nisam ugledao pauna. Ja imam samo dve boje dok paun ima mnogo boja“. Vrana poseti pauna u zološkom vrtu i vide da se hiljade ljudi skuplja i divi se njegovoj lepoti.
Bila jednom dva brata koja su živela na susednim farmama i koja su se posvađala. Bila je to prva ozbiljna svađa tokom četrdeset godina, koliko su živeli jedan pored drugog, deleći alat, pomažući se i davajući jedan drugom.
Aristotel je znao da sva ljudska bića žele biti srećna i da traže sreću. Zašto sreća? Aristotel (394-322. p.n.e.) zaključio je da nijedna osoba ne bira namerno biti nesrećna. Ako je tako, onda ljudi žele biti srećni. Potraga za srećom podstiče nas da razmislimo kakvih vrsta sreće ima, i postoji li njihov logičan redosled.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 