Čovek i njegov sin jednog su dana šetali šumom. Odjednom, dečak se saplete i osetivši bol kriknu: Ahhh! Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: Ahhh! Znatiželja ga obuze pa zaviče: Ko si ti? Ali, odgovor koji dobi beše: Ko si ti? Ovo ga naljuti, pa ponovo zaviče: Kukavico! Glas odgovori: Kukavico! Dečak pogleda oca i upita ga: Tata, što se ovo događa? Sine, reče otac, obrati pažnju. Tada otac viknu: Divim ti se! Glas odgovori: Divim ti se! Otac ponovo uzviknu: Predivan si! Glas reče: Predivan si! Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se događa. Otac mu objasni: Ljudi ovo zovu – eho. Ali, to je ustvari – život.
Read the rest of this entry
Category Archives: Poučno
Filozofski magazin, portal za filozofiju i društvena pitanja
Filozofski magazin, portal za filozofiju i društvena pitanja, na svojim stranicama redovno objavljuje tekstove domaćih autora i prevode stranih – o filozofima i književnicima, filozofskim pravcima, idejama, klasičnim i savremenim delima, novim otkrićima i saznanjima… Na ovom sajtu se može pronači jako puno poučnih tekstova – za diplomirane filozofe, za one koji će tek diplomirati, a i za nas – filozofe amatere… 🙂 Posetite ga.
PIONIRKA INFORMATIKE – EJDA LAVLEJS
Ejda Bajron, grofica Lavlejs, bila je jedna od najslikovitijih ličnosti u istoriji informatike. Smatra se prvim programerom. Američko odeljenje za odbranu 1979. u njenu čast nazvalo je svoj univerzalni programski jezik ADA. Koristi se u vojne svrhe i u bezbednosno-kritičnim oblastima poput kontrole letenja, nuklearnih centrala i nekih medicinskih uređaja. Dan Ejde Lavlejs (ustanovljen 2009.) ima za cilj da istakne profile žena koje se bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i matematikom.
Када вам неко учини добро
Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:
„Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите.
Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.
Иначе то – ја теби, ти мени – је одраз племенске свести и основ корупције. Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно.
Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе.“
Život ti uvek vraća ono što daješ
Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru
Pre Prvog svetskog rata, i srpska država i crkva Božić su proslavljale 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru. O tome svedoče i naslovne strane „Politike” iz tog perioda. Tako su, na primer, u prazničnom trobroju našeg lista od 24, 25 i 26. decembra 1910. objavljeni prigodni božićni tekstovi, a uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi” svim čitaocima i čitateljkama praznik je čestitalo uredništvo „Politike”. U istom broju, objavljena je i reportaža o pripremama za proslavu Božića na dvoru kralja Petra Karađorđevića. Navodi se da se „kralj Petar sprema da dočeka praznik isto onako kao i njegovi podanici”.
Naša imena i prezimena
Rodoslovlje (genealogija, vodi poreklo od grčkih reči genea „porodica“ i logos „znanje“) je nauka koja proučava porodičnu istoriju i poreklo. Ono se bavi pronalaženjem predaka neke osobe i ostalih potomaka tih predaka, pri čemu se koristi istorijskim dokumentima kako bi se ustanovila biološka, genetička ili porodična srodnost. Rodoslov i istorija porodice se razlikuju u značenju: dok je rodoslov tek faktografski pregled ličnosti i njihove međusobne istorije, istorija porodice (familije) sadrži i životne detalje i sadržajno je bogatija. Da bi se proučavala patronimija, nauka o prezimenima, mora se najpre dobro savladati onomastika, nauka o imenima i njihovom poreklu, kad i gde su se pojavila, kod kojih naroda, jer svako prezime najčešće potiče od imena nekog od predaka.
Novi hemijski elementi – zvanično popunjen sedmi red tablice periodnog sistema elemenata
U periodni sistem elemenata upisana su još četiri elementa, čime su svi udžbenici iz hemije zastareli. Elemente je potvrdila Međunarodna unija čiste i primenjene hemije prošle nedelje, a time je i zvanično popunjen i sedmi red periodnog sistema.
Kako je nastala nepoznata X?
Zašto se veličina koja predstavlja simbol nepoznatog, zagonetnog i tajnovitog, koja može da ima bilo koju proizvoljnu vrednost u rasponu od + – beskonačno, a svi dobro znamo da predstavlja samo jedan, veoma konkretan broj, u matematici obeležava baš slovom X? Svaka matematička ili životna jednačina u sebi sadrži bar jedno nepoznato X koje teži da ostane baš takvo, nepoznato. Teri Mur, direktor američke fondacije Radijus, koji se bavi istraživanjem različitih oblasti života je dao zanimljivo i duhovito objašnjenje o nepoznatom X u matematici, koje je u njegovom izlaganju poprimilo pomalo i obris legende.
Čudo najkraće tajne – Čarls Bukovski
Da li se za Bukovskog može reći da je bio samo romanopisac, pesnik i pripovedač? Da li da ovom besmrtnom čoveku nalepimo etiketu pisca i nastavimo sa laganim konzumiranjem njegove duše kao sa čašom hladnog viskija? Henri Čarls Bukovski Mlađi rođen je 16. avgusta 1920. godine u Andernah (Nemačka). Surovo iskren i koncizan, ostaće zapamćen kao vulgarni književni pripovedač o svemu marginizovanom u tim vremenima koje društvo, sve i da je htelo, nije uspelo da oblikuje. Nije mrzeo ljude, ali nije voleo one koji su se isticali u prvi plan. Prezirao je intelektualce zbog toga što ono što su mogli na jednostavan, govorili su na komplikovan način.
OD KNJIGE DO DUŠE 