Zavist je slepa i nezasita. Drevna istina, kazana i napisana toliko puta, ali samo onaj ko je to na svojoj koži osetio može da zna i oceni svu težinu te istine. U očima zavidna čoveka ovaj naš svet je pravi raj, a svi mi ljudi smo blaženi rajski žitelji, jedini on je zarobljenik pakla, lišen mira i sreće i svakog ljudskog dobra. I tu se ništa ne da promeniti ni popraviti. Dok postoji, on će vam zavideti, vama i svim ljudima oko sebe, sve do onog najnesrećnijeg od nesrećnih među živima. Zavideće vam i zbog onog što imate ili što biste, prema njegovom sudu, mogli imati, kao i zbog onog čega nemate i nećete nikad imati. Jer, zavidljivci vam često pripisuju dobra i preimućstva kojih nemate, kite vas kao novogodišnju jelku sjajem i bleskom, samo da bi mogli da tako pravdaju svoje osećanje gorke zavisti. – Ivo Andrić
Pošto su dobar i lud oduvek važili za braću danas svi, bežeći od etikete ludaka, biraju da se predstavljaju kao zli. Kažu štite sebe na taj način. Bolje da izgledaju nepristupačno nego priglupo, bolje da budu odbojni za komunikaciju nego podobni za zajebati. Nekom sumanutom logikom postalo je bolje da se kroz život ide uveravajući druge da nisi baš toliko dobar da slučajno ne bi pomislili da si lud ili glup.
„Što je manje šansi i mogućnosti, to je veći imperativ potreba za ponosom. Srž ponosa je samoodbacivanje.“
„Istinsko samopoštovanje je integracija unutrašnje vrednosti sa stvarima koje čine svet oko vas“, napisala je Ana Diver Smit u njenim dragocenim savetima mladim umetnicima. Ali, kako savladati tu složenu integraciju?
Kada su napadnuti, naročito od bliske osobe, većina ljudi teži ka povlačenju i izolaciji. To oni i hoće – da se izolujete i povučete kao da ste vi krivi, i usput im olakšate da uzmu pod svoje i ostatak vašeg okruženja.
U životu retko kad sve ide po planu. Obično to što smo zaplanirali ili kasni kako bi nam čeličilo volju, ili iznenadi kako bi nam treniralo spremnost. Zato sam odavno prestao da planiram. I otkad ne planiram, mnogo se više osećam živim. Život je suviše kratak da bi se traćio živeći po planeru jer tada čovek živi kao da nikada neće umreti, a na kraju umre kao da nikada nije živeo.
Kao što je čitav svet imao Čarlija Čaplina, tako je Srbija imala Miju Aleksića! On je bio glumac neverovatnog talenta, umetnik koji je mogao da igra sve i udažne život i u najneuverljivije tekstove.
Godine 1657. kralj Čarls II Stjuart zabranio je sve „kafiće“, odnosno mesta u kojima se služila kafa, jer je smatrao da se tu ljudi okupljaju da bi stvarali zavere protiv njega i svrgli ga sa vlasti. Međutim, očigledno je da Čarls II Stjuart nije pio kafu, jer bi onda znao da za ispijanje kafe u društvu nisu potrebni nikakvi posebni razlozi. Mada, opravdano je strahovao od ispijanja kafe, jer ona itekako ume da da energiju ljudima, razbistri im misli i motiviše ih, pokrene na akciju, a to nijedan kralj ne voli.
Slobodno možete da mi persirate kao i ja vama, makar do momenta dok se oboje ne usaglasimo da za persiranjem nema potrebe, jer poštovanje ljudskog integriteta nema nikakve veze sa poslovnom pozicijom, stepenom stručne spreme i brojem godina. Dakle, na Vi smo do daljnjeg. Za dobrobit posla neophodno je pričati o svemu, ali na civilizovan način. Povišen ton slobodno ostavite za razgovor sa svojom porodicom ili sa samim sobom. Možete da mi kažete sve ali ne i svašta. Ovaj radnik zahteva poštovanje, ne zato što je nadobudan, nego zato što je Čovek.
Merilin Monro, heroina tragične sudbine, simbol je zlatnog doba Holivuda. Mada je njen glumački talenat uvek bio diskutabilan, ona je i dalje žena iz snova mnogih muškaraca, idol lepote mnogim ženama… Ipak, ova lista njenih citata pokazuje da je zanosna Merlinka bila daleko od „glupe plavuše“ koja je našla sreću u svetskoj slavi.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 