11 finih trikova koje možete izvesti na Google-u:
Category Archives: Pomoć onima koji uče
Viktor Igo – Biografija
Viktor Mari Igo (fr. Victor Marie Hugo; Bezanson, 26. februar 1802 — Pariz, 22. maj 1885) bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Bio je aktivan učesnik političkog života Francuske.
Džordž Orvel
Džordž Orvel, rođen je 25. juna 1903. godine, u Motihatiju u Bengalu, kao drugo dete, i pravo ime mu je Erik Artur Bler (Eric Arthur Bleir). Svoj književni pseudonim Džordž Orvel , uzeo je kasnije, po svetom Đorđu, zaštitniku Engleske i reci Orvel koja se nalazila nedaleko od kuće njegovih roditelja.
Senat BU usvojio Predlog pravilnika o odgovornosti studenata
Senat Beogradskog univerziteta usvojio je danas Predlog pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata BU, koji je izazvao polemiku dekana i predstavnika Studentskog parlamenta, a o kojem će odlučiti Savet BU. Između istalog, prema predlogu, studenti koji učine neki prekršaj za vreme protesta ili štrajka, moći će da budu disciplinski kaženjeni. U predlogu Pravilnika, pravi se razlika između lakših i težih prekršaja.
Strepnja- Desanka Maksimović
Po meni, najlepša ljubavna srpska pesma…
Strepnja – Desanka Maksimović
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Read the rest of this entry
Krajegranesije
Krajegranesije (akrostih) je književni termin kojim se označava takav raspored teksta kada početna slova strofa neke složene pesme (ili odeljaka nekog proznog teksta) čine posebnu reč ili smisaonu celinu. Ovakav način pisanja teksta se uglavnom označava kao akrostih dok se termin krajegranesije uglavnom odnosi na ovu pojavu u književnostima koje su se razvile na tradicijama staroslovenskih tekstova, među njima i u staroj srpskoj književnosti.
Otadžbina – Đura Jakšić
I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama,
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Google: 11 korisnih trikova za koje još uvek ne znate
Možete da priznate ili ne, pa ipak, Google je sjajan, i može da posluži kao odličan drug tokom besanih noći, kao saveznik na putovanjima, ili u bilo kojoj drugoj vrsti zabave koja vam na pamet padne, samo, ako znate kako! Možda vam je neko, od hakera drugara i pokazao kako da „ovo i ono“ na pretraživaču uradite, pa da se dobro zabavite, no, mi vam nudimo 11 odličnih trikova, koji će samo potvrditi ono što svi već znaju – Google je najbolja „alatkica“ za svakodnevno poboljšanje raspoloženja.
Ko su Cincari?
Istorija Cincara je, za razliku od ostalih naroda, lišena činjenica o njihovim prapočecima. Danas je zaista teško utvrditi korene Cincara. Kako god da je Balkan, i kada bio uređen i podeljen, Cincari su uvek ostajali i razdvojeni i podeljeni. Tako, ovaj veoma zanimljiv i slavan narod, čeka na kraju, sudbina Hazara.
Portal Poreklo
Portal Poreklo pokrenula je grupa entuzijasta okupljena u Društvu srpskih rodoslovaca Poreklo iz Beograda 2012. godine. Neki od ciljeva Društva su: prikupljanje građe o poreklu prezimena, o nastanku naselja i njihovom stanovništvu, o narodnim i verskim običajima, o istraživanjima genetskog porekla pojedinaca, dokumentovanje i publikovanje prikupljene građe u elektronskoj i štampanoj formi, negovanje i očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta, kao i promovisanje najvrednijih dostignuća iz istorije pojedinaca, naroda i države, podsticanje upotrebe ćiriličnog pisma u svakodnevnoj komunikaciji, kao i srpskog jezika, sa svim njegovim dijalektološkim, lokalnim karakteristikama…
15 stvari koje niste znali o Bori Stankoviću
- Pisao poeziju
Bora Zlatin, kako su ga po očevoj majci u školi zvali, je svoju književnu karijeru započeo pisanjem poezije. Bio je gord na svoju poeziju i verovao je da će postići mnogo na tom polju književnosti. Ali kada je izašla beleška u „Bosanskoj Vili“ u Sarajevu 1894. godine, koja glasi: „Dživo u B. I Borko u V. Slabačko je u obojice jeda bude što i bolje! Međutim, pesama imamo na tovare, baš kao što ima i pjesnika na sve strane, samo je mnogo zvanih a malo izabranih“. Posle objavljivanja ove obeshrabrujuće i razočaravajuće beleške, Borisav se zarekao da nikada više neće napisati jednoga stiha. Izgleda da je i održao reč.
OD KNJIGE DO DUŠE 