Category Archives: Analize književnih dela
Sestre Bronte: britanska književna dinastija
Porodica Bronte je živela u devetnaestom veku u zabačenim pustarama Jorkšira. Tri sestre su bile slavne pesnikinje i spisateljice. Prvobitno su objavljivale svoja dela pod pseudonimima Kurer, Elis i Akton Bel, koristeći muška imena da bi izbegle tadašnje predrasude o ženama u književnosti. Postigle su popularnost s kojom jedino može da se meri uspeh Džejn Ostin.
Uzbudljivost svakodnevnice iskazana kroz knjigu Dragiše Kalezića
INCIDENT – Dragiša Kalezić, izdanje Orion-art, Beograd: 2015, str. 134.
Zbirka pripovedaka Dragiše Kalezića, čija spisateljska zvezda je prisutna na srpskom književnom nebu preko 40 godina, njegova je osamnaesta knjiga, ne računajući da su neke imale više izdanja. Od zapažene knjige eseja „Edenski vrt laži“ (1973. i 2008), Kalezić je objavio osam romana i četiri zbirke pripovedaka. Poslednje dve zbirke (Stopala 2013. i „Incident“ 2015.) pojavile su se u izdanju „Orion-arta“, koji inače izdaje pretežno stručnu literaturu.
Ostajte ovde – Aleksa Šantić
Aleksa Šantić (1868–1924) nesumnjivo zauzima značajno mesto među srpskim pesnicima s kraja XIX veka i prvih decenija XX veka. Po mišljenju mnogih kritičara, Aleksa Šantić je postigao najviše u rodoljubivoj poeziji. Šantić domovinu vidi kao majku, ali je veliko pitanje što domovina današnjem čoveku zaista jeste – majka ili maćeha? Ili je samo naša grešna perspektiva za boljim, daljim, drugačijim utoliko više sužena, da ne vidimo ono što je Šantić zaista video? Ostajte ovde je patriotskta pesma puna naboja i nacionalnog ponosa kojom su nebrojeni iseljenici ispraćani i koje su se mnogi naši ljudi u tuđini setili, kada ih nostalgija za starim krajem i domom uznemiri. Pročitajte je…
OSTAJTE OVDE…
Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije. Read the rest of this entry
Putnik – junak njihovog doba
Analiza odnosa Putnika i prirode u književnosti i slikarstvu romantizma
Ja sam putnik i planinar, govorio je svome srcu, ne volim ravnice i čini se da ne mogu dugo sedeti na miru. I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj u tome će biti pešačenja i planinarenja: na kraju čovek doživljava još jedino samog sebe. – Fridrih Niče
Caspar David Friedrich – Wanderer Above Sea of Mist, 1818.
HARUKI MURAKAMI EKSCENTRIČNI NAMĆOR
Planetarna popularnost Murakamija krije se u njegovom autentičnom pripovedanju, u kojem opisuje svet isprepletanih vremena i prostora, realnih događaja i ljudske podsvesti,strahova, sećanja, nadanja, snova, želja. Japanac Haruki Murakami svrstava se u red najpopularnijih svetskih autora. Pored izuzetne veštine pripovedanja, čitaoce privlači svojim autentičnim junacima, najčešće mladim ljudima koji se, izgubljeni u haosu modernog života, kreću kroz neobičan svet u kojem je vrlo tanka granica između stvarnih događaja i onoga što se zbiva u ljudskom nesvesnom.
Viktor Igo – Biografija
Viktor Mari Igo (fr. Victor Marie Hugo; Bezanson, 26. februar 1802 — Pariz, 22. maj 1885) bio je veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Bio je aktivan učesnik političkog života Francuske.
Džordž Orvel
Džordž Orvel, rođen je 25. juna 1903. godine, u Motihatiju u Bengalu, kao drugo dete, i pravo ime mu je Erik Artur Bler (Eric Arthur Bleir). Svoj književni pseudonim Džordž Orvel , uzeo je kasnije, po svetom Đorđu, zaštitniku Engleske i reci Orvel koja se nalazila nedaleko od kuće njegovih roditelja.
Strepnja- Desanka Maksimović
Po meni, najlepša ljubavna srpska pesma…
Strepnja – Desanka Maksimović
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Read the rest of this entry
Otadžbina – Đura Jakšić
I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama,
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Hristov poljubac ili Dostojevski u doba fejsbuka
Ako želim da napišem nešto o klasiku svetske literature, kakav je Dostojevski, a klasik je po definiciji ona književna pojava koja se svakoj generaciji obraća kao da je njoj namenjena, onda dovodim sebe u iskušenje da ponavljam zaključke i sudove onih tumača koji čitaju pisca već sto pedeset godina. Teško da neko može u 21. veku da napiše nešto apsolutno originalno, pogotovo o književnom fenomenu koji istražen, pa slobodno se može reći, do u najsitnije pore. Meni je pre svega važno šta jedan pisac devetnaestog stoleća može „dati“ mladom čitaocu danas, nekom koga zanima šta je to famozno u Dostojevskom, ima ima volju da ga čita, ali svoj običan dan provodi na društvenoj mreži, “lajkujući” slike devojaka iz komšiluka i nadajući se da će mu u “inboks” stići poruka od nekog fejsbuk “prijatelja”. U stvari, i da li mu može dati išta?
OD KNJIGE DO DUŠE 