Svesni globalnih egzistencijalnih rizika, naučnici i inženjeri intenzivno pribegavaju kreiranju rešenja kojima se, na duge staze, predupređuje ugroženost života na Zemlji. Jedan od vidova „odbrane“ planete na kojoj živimo je „banka sudnjeg dana“ i 1750 drugih skladišta u kojima se čuvaju zalihe semena osnovnih prehrambenih kultura u slučaju velikih katastrofičnih događaja. Međutim, postoje i one druge opasnosti, toliko velike da poništavaju svaku dalju mogućnost da čovek ostane domaćin na Zemlji. Potraga za drugim domom i selidba izvan prostora matične planete više nije samo narativ dela naučne fantastike, već i sve češća tema u realnim naučnim projektima.
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN ponovno je sastavila prvi web pretraživač na svetu što znači da možete surfovati Webom kao da su opet devedesete godine 20. veka koristeći aplikaciju primerenog naziva WorldWideWeb.
Samaira Mehta je 10-godišnjakinja koja je uspela da u svom mladom životu privuče veliki broj sledbenika njenog razvoja kao programerke.
Jedan od osnivača Vikipedije, Džimi Vels okarakterisao je novi evropski zakon kao „izrazito štetan“. Italijanska Vikipedija onemogućila je pristup čitaocima na svoje stranice, kao protest protiv zakona o autorskim pravima u Evropskoj Uniji koji treba da se izglasa.
Odgovor na ovo pitanje verovatno zna manje od jedan odsto korisnika najpopularnijeg internet pretraživača. Reč koju svako od nas izgovori nekoliko puta svakog dana, reč koja predstavlja ime pretraživača bez kojeg bi danas bilo nemoguće zamisliti svakodnevnicu, reč koju najčešće „trpe“ naše tastature, svakako je – Google. Ipak, vrlo mali broj ljudi zna zašto je najpoznatiji sajt za pretraživanje interneta dobio baš to ime.
Možda bi današnji svet ljudima koji su živeli pre 100 godina zaista delovao kao naučna fantastika, ali ta promena nije ništa u poređenju sa onim što nas tek očekuje u narednih 100 godina. Gradovi pod vodom, život u „zemljoderima“, 3D štampana hrana, praznici na Mesecu i izleti na Mars samo su neka od „futurističkih čuda“ koja će iz korena promeniti život kakav danas znamo.
Сајт Yugopapir недавно је пренео текст објављен у ТВ Новостима 1969. године у коме футуристи предвиђају како ће изгледати 2000. година. Елементаријум тим поводом истражује шта се од тога обистинило.
Једна од разгледница из француске серије на којима је крајем 19. и почетком 20. века приказивана 2000. година, Фото: FlickrNegativan uticaj društvenih mreža sve je češća tema u svetu, posebno nakon oglašavanja bivših radnika Fejsbuka. I sama kompanija Marka Zakerberga priznala je da se njihovi korisnici osećaju depresivnije kada više vremena provode listajući objave i prateći živote svojih prijatelja.
„Skriptovi za ponavljanje sesije“ mogu da budu iskorišćeni da se neko uloguje i vidi (i ponovo pusti) sve što ste otkucali ili kliknuli na nekom sajtu.
Majkl Gracijano, naučnik i profesor neuronauke na Univerzitetu Prinston smatra da će u budućnosti smrt predstavljati kraj samo za naše telo, ali ne i um.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 