Ovaj narod karakteriše to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom pa je njihov identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade. Valjda zbog toga su im Vizantinci i dali ime koje ih prati do dana današnjeg. Vekovima živimo pored njih i sa njima, ali osim površnosti i predrasuda o njima znamo relativno malo. Oni su neukrotiva misterija i tajna, što bi mogao da bude i jedan od razloga zbog kojih su verovatno najprogonjenija etnička grupa na Starom kontinentu, skupa sa Jevrejima, posmatrano kroz celu istoriju. Zbog svega toga, odlučili smo da vam ih malo rasvetlimo, posebno se koncentrišući na pitanje njihovog imena i toga da li je uvredljivo nazivati ih Ciganima, a dotičući i osnovno pitanje njihovog porekla i toka njihovih migracija po svetu.
Prva Srpkinja koja je postala doktor nauka i univerzitetski profesor, filozofkinja Ksenija Atanasijević, zalagala se da žene postanu ravnopravni članovi društva. Celog života je bila osporavana, pa je i oterana sa Beogradskog univerziteta i gurnuta u zaborav, da bi tek pre nekoliko godina počela da dobija zasluženo priznanje.
Da li ste znali da se u centru Beograda nalazio ozloglašeni zatvor? Nekadašnje zatvorske ćelije danas su amfiteatri za studente. Ispred današnjeg Hemijskog fakulteta na Studentskom trgu nalazilo se središte gradske policije i nekadašnji zloglasni istražni zatvor pod nazivom „Glavnjača”, dok je na mestu Studentskog trga bila Velika pijaca. Nacionalni zatvor Uprave grada „Glavnjača” bio je „politički zatvor“ poznat po zatvorenicima koji su mahom bili politički protivnici režima. Privedene zatvorenike su mučili i surovim metodama terali na priznanje krivice.
Malo je priča koje imaju moć da nas toliko opčine kao što to umeju nerešene misterije. Kodovi i delovi slagalice koji nedostaju nas ispunjavaju uzbuđenjem i intrigom. Šta su hteli da poruče tom kodiranom porukom? Kakve misterije kriju? Uprkos trudu brojnih istoričara i naučnika, ove misterije do danas nisu rešene.
Vojnićev manuskript
Nazvan je po poljsko-američkom prodavcu antikviteta, Vilfridu Voniću koji ga je dobio 1912. godine. Ovaj manuskript je detaljna knjiga od 240 strana sa misterioznim crtežima vrsta biljaka i događaja koji se ne poklapaju ni sa jednim poznatim, kao i tekstom na potpuno nepoznatom jeziku. Originalni autor je nepoznat, ali se pretpostavlja da je knjiga napravljena negde u prvoj polovini 15. veka i da ga je napravio neki alhemičar ili možda srednjovekovni lekar, odnosno apotekar. Neki tvrde da se pojavljuju crteži vezani za astronomiju, čime se doprinosi mogućnosti da je ova knjiga vanzemaljskog porekla.
Velika Britanija danas obeležava tačno 800 godina od prvog engleskog ustavnog dokumenta.Velika povelja slobode ili Magna carta libertatum je engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć kralja Jovana bez zemlje (Džon) i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u Ranimidu, zapadno od Londona. Velika povelja je nastala kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava.
Jeste li čuli za groficu Eržebet Batori, nakontroverzniju ženu mađarske istorije, koja je kriva za smrt više stotina mladih devojaka? Jedna od najpoznatijih žena koje su oduzimale živote i, svakako, jedna od najpoznatijih vampirica, Eržebet Batori živela je u drugoj polovini XVI i prvoj polovini XVII veka. Smatra se ženom s najvećim brojem žrtava u evropskoj istoriji, premda taj broj još uvek nije utvrđen – niti će verovatno ikada biti.
Na sajtu wannabemagazine pronašla sam zanimljiv serijal tekstova o ljudima koji su pomerali granice. Izabrala sam ovaj, o Indiri Gandi, zato što je smatram fascinantnom osobom. Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pronaći ovde.
Deda mi je jednom rekao: “Postoje dva tipa ljudi: oni koji delaju i oni koji uzimaju zaslugu. Rekao mi je da se potrudim da budem u prvoj grupi. Tamo je mnogo manja konkurencija.” Indira Gandi (इंदिरा प्रियदर्शिनी गांधी, Indira Gandhi) poslušala je savet i rečima pretpostavila dela. Zahvaljujući jasnoj viziji o izgradnji i upravljanju nezavisnom Indijom, postala je prva žena premijer, ali i jedna od najuticajnijih političkih figura dvadesetog veka.
Ako uzmemo u obzir da su još u Rimskom carstvu postojala javna kupatila – terme, sasvim je logično da se u srednjem veku lična higijena podrazumevala. Ipak, dobro znamo da to nije bio slučaj. Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korišćenje najčešće su imali svi građani, a funkcija ovih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma. Tokom 4. i 5. veka, hrišćanska crkva propagirala je redovno kupanje, ali ne u javnim kupatilima. Posebno su bila zabranjene one terme u kojima su se u istoj prostoriji kupali muškarci i žene. Vremenom, zabrane su se množile sve do te mere kada je hrišćanima bilo zabranjeno da se kupaju neodeveni. Crkvene vlasti su na kupanje gledale kao na uživanje u nečistim strastima koje vode u nemoralno i promiskuitetno ponašanje.
Osnivanjem Pošte u Beogradu, na današnji dan 1840. godine, počeo je redovni poštanski saobraćaj u Srbiji. Pošto ne postoji zvanična odluka o otvaranju Pošte u Požarevcu, kao početak rada Pošte može se uzeti prvo pronađeno pismo sa poštanskim žigom Požarevca od 15. marta 1841.
4. juna 1798. godine umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 