Read the rest of this entry →

Srpsko sociološko društvo pokreće humanitarnu akciju „Obnova knjižnog fonda biblioteka sa poplavljenog područja“. Pozivaju se svi članovi Društva da pomognu akciju: pojedinci darivanjem najmanje jedne knjige iz oblasti sociologije ili drugih društvenih nauka i dveju iz oblasti beletristike, a kolektivni članovi, odeljenja/odseci/departmani za sociologiju i instituti/centri za sociologiju i druge zainteresovane institucije poklanjanjem sopstvenih izdanja.

Akcija će trajati od 25. juna do 1. oktobra 2014. godine, a knjige će se sabirati u četiri univerzitetska centra:

1. Beograd – Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Rige od Fere 4, 11000 Beograd (kontakt osoba: Slobodan Mrđa, boban@zaprokul.org.rs),

2. Niš – Filozofski fakultet u Nišu, Ćirila i Metodija 2, 18000 Niš (kontakt osoba: Dragan Todorović, dragan.todorovic@filfak.ni.ac.rs)

3. Novi Sad – Filozofski fakultet u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 2, 21000 Novi Sad (kontakt osoba: Srđan Šljukić, ssljukic@yahoo.com)

4. Kosovska Mitrovica – Filozofski fakultet u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filipa Višnjića b.b., 38220 Kosovska Mitrovica (kontakt osoba: Milojica Šutović,sutovicm@gmail.com).

Po okončanju akcije, sve knjige označiće se pečatom „Dar Srpskog sociološkog društva“ i uputiti na adrese izabranih biblioteka postradalih u nedavnim katastrofalnim poplavama.

Izvor:

http://www.ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=444:2014-06-26-20-07-41&catid=35:2011-12-11-16-36-13&Itemid=41

PLAGIJARIZAM

sreda, 18. jun u 14.00 Novi prostor

govori mr Tatjana Brzulović-Stanisavljević, načelnica sektora nabavke i obrade  Univezitetske biblioteke ,,Svetozar Marković“

Plagijarizam seže u daleku prošlost i predstavlja veliki problem za nauku i umetnost. Izraz plagijat, odnosno plagiaris datira još iz antičkog Rima, a njime se označavaju ljudi koji prisvajaju tuđa dela i označavaju ih kao svoja. Rimljani su takve ljude označavali kao kradljivce ljudima. Ukrasti tuđe delo značilo je isto što i ukrasti čoveka – tvorca dela. Za književnu krađu optuživani su Sofokle, Vergilije, Menandir, Šekspir… Polemisalo se oko radova Danila Kiša i Miloša Crnjanskog, ali nikada nije dokazano da su plagijati. Plagijarizam u najopštijem značenju predstavlja „krađu intelektualne svojine“. Preuzimanje delova ili celog dela drugog autora i predstavljanja kao sopstvenog dela. Sve više je prisutan problem plagiranja i u akademskim krugovima. Činjenica je da se prepisuju domaći zadaci još od petog razreda osnovne škole, zatim maturski, seminarski, diplomski radovi. Postoje i sajtovi na internetu na kojima se mogu naručiti i kupiti gotovi  radovi.
Razvoj tehnologije u savremenom društvu omogućava kopiranje tuđih dela veoma lako i brzo, te plagijata ima u svim oblastima. Besplatni softveri, kao što je na primer Doc Cop, vrši testiranje teksta od 1000 reči onlajn i šalje rezultat u roku od nekoliko minuta. Šta je u osnovi plagijarizam, a šta nije, kada se javlja, koji su uzroci, kako se grupiše i kako se može sprečiti?

Izvor:

http://www.skc.org.rs/4369-plagijarizam-2.html