Дан рудара у Србији се обележава у сећање на 6. август 1903. године, дан када је избио штрајк у Сењском руднику. Рудари Србије су се тога дана први пут организовано и успешно супроставили својим послодавцима ради заштите својих права, захтевајући већу безбедност на послу и веће плате. Рудари су до тада радили и живели у изузетно тешким условима. Становали су у земуницама, шупама од прућа у којима је било влаге, воде и блата. Радно време у јами је износило 12 до 16 часова, а олај и карбит за осветљавање, експлозив за минирање у јами, чак и оштрење алата за копање угља – наплаћивани су од рударских надница. Плате нису примали у новцу, него у тантузима, за које су могли да купују само у продавницама које је држао власник рудника. Овакви услови живота и рада рудара довели су и до њихових првих побуна и обустава рада.

Међународни празник рада обележава се сваког 1. маја, у скоро целом свету, у знак сећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу (САД) 1886. године, које су организоване из протеста због неиспуњења захтева радника за побољшањем услова рада. Овај празник има много веће значење од саме успомене и одавања почасти храбрим људима који су дали своје животе за већа права радника. Он представља и дан светске радничке солидарности.

Широм света се на данашњи дан, 23. април, као сећање на дан смрти три велика светска писца – Мигела де Сервантеса, Виљема Шекспира и Инке Гарсиласе де ла Веге – обележава Светски дан књиге и ауторских права.