Ускрс је највећи хришћански празник. Тог дана је Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима поклонио вечни живот. Ускрс је покретни празник, који најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, рачунато по новом, грегоријанском календару.

Цела недеља ускршњег празника зове се Светла недеља и тада се певају веселе црквене песме. Васкрсење се слави три дана, хришћани се поздрављају са: „Христос воскресе“, а одговарају „Воистину воскресе“ или „Христос васкрсе“, „Ваистину васкрсе“. Тако се поздравља до Спасовдана, четрдесетог дана од Васкрса. Велики петак, Велика субота и Васкрс, који је увек у недељу, најзначајнији су дани у црквеном календару. Обичај је да и они који ретко одлазе у цркве у те дане оду у храм и помоле се за душе својих предака и здравље својих потомака.

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

На данашњи дан туца се ускршњим јајима, која су офарбана на Велики петак или Велику суботу. По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења. Марија Магдалена дошла је, после Христовог васкрсења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, хришћани су наставили да боје и шарају јаја.

Васкршњим јајетом дочарава се смисао Васкрсења – како из мртвила настаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао.

Ускршњи обичаји и веровања:

На ускршње јутро ваља устати рано, а да не одете на спавање пре поноћи, јер ако легнете раније верује се да ћете онда до наредног Ускрса бити поспани и лењи.
Умити се хладном водом у коју су потопљени дрен, босиљак и црвено ускршње јаје.
Прво поједите јаје, па другу храну. Јајетом се омрсите.
Одлазак у цркву на јутрење. У Русији је обичај да ко окасни на јутрење, полију га водом или баце у реку.
Туцање јајима.
Обичај је и да се деца додирну црвеним јајетом да би била црвена и здрава током целе године.
Гости који дођу у кућу дарују се ускршњим јајетом, које је симбол обнављања природе и живота, и радости како за оног који прима, тако и за оног који дарује.
На Васкрсни понедељак, одлази се на гробља и на гробове се односи по једно јаје, за сваког преминулог члана породице, пријатеља… да би и преминули осетили Васкрсење Христово.
После Васкршњег ручка, некада је био обичај, а данас само лепа успомена, да цела породица, свечано обучена, прошета градом и сврати на кафу и пиће у неку градску кафану.

Коришћени подаци са сајтова:

Православац

Мондо

Антонић, Драгомир. Српски народни календар, Београд, 2011.