Државни службеници за време династије Сунг

Приредила Миланка Стокић

Династија Сунг владала је Кином од 960. године до 1279. године. До најезде Монгола у 15. веку ова династија учврстила је положај Кине као најразвијеније државе света. Кинеска уметност и филозофија су процветале у том периоду. Војна управа у царским покрајинама замењена је цивилном. Основањем нових градова развија се трговина, јача економија и привреда, технологија производње барута, долази и до развоја писмености.

_{^{Фотографија преузета са сајта https://modralasta.hr/}}

За време династије Сунг нису владали банкари, трговци или имућни грађани већ конфучијански учењаци, званичници, који су прво морали да положе веома ригорозан национални испит (Царски испит). На тај начин створена је професионална високообразована бирократија која се ослањала на конфучијанској етици[1]. Да би се обезбедило место у државној служби династије Сунг, требало је обезбедити прво учитеља, унајмити га, обезбедити књиге и десет година, али не ретко и дуже, радити на свом образовању. На испитима је требало показати велико знање из књижевности, познавати добро конфучијанске класике[2] и вредновао се степен до којег је испитаник усвојио основна начела врлог понашања. Са положеним државним испитом загарантовано је било радно место јавног службеника у некој забаченој варошици. Затим, чиновник би током своје каријере пропутовао Кином, прелазио са једног положаја на други, усвајао драгоцена знања о кинеском народу, традицији и култури, и тек касније би можда завршио на неком намештењу у главној управи у престоници.

Сваке три године одржавани су испити где су најамбициознији могли окушати своју срећу. Проценат пролазности је био веома низак. Државни испит је 1002. године од 14 000 пријављених кандидата положило само 219[3]. Конкурисати су могли само мушкарци, а успешно положен царски испит доносио је кандидату и члановима породице посебан углед, где је кандидат сврставан у врле и велике људе. Кандидат је кући дочекиван са свим почастима. Наводно, стизао је кући у кочији, испред које би ишли барјактари, а штитила би га наоружана пратња. Они су били будући конфучијански званичници-учењаци, владајући сталеж, који је вековима представљао јединствену појаву и светској историји.

Испитни систем под управом династије Сунг изискивао је велику потражњу за образовањем и књигама. Захваљујући проналаску штампарске технике помоћу дрвених блокова (касни период владавине династије Танг) штампање књига је постало јефтиније и брже, тако да су породице могле на лакши начин да обезбеде конфучијанске класике, речнике, приручнике, историографију и обредне књиге својим потомцима и спремати их за царски испит. Све је то имало директан утицај на културу и поспешујући развој и ширење националне свести, образовања. Штампане су опширне антологије у којима се налазило све оно што кинеска културна традиција јесте, као и практични илустровани речници и приручници на тему математике, медицине, пољопривреде, прорицања, ратовања и архитектуре, приручници који су могли користити трговци и имућнији сељаци, како да унапреде своје пословање, као и књиге за развој, намењене урбаној елити које су пружале упутства за срећну и дуговечну страрост. Као испомоћ потенцијалним кандидатима из провинција, штампане су збирке са испитним питањима, које су уједно садржале и одговоре за испит за државног службеника.

Увођењем државног службеника и укидањем војне управе, династија Сунг желела је да обнови учење и подучавање и да умањи значај војних подухвата што је ујединило земљу и омогућило револуционарне помаке у технологији, образовању и уметности. Царски испит обустављен је 1904. године, дошло је до формирања Универзитета намењених вишим друштвеним сталежима, али се његов утицај наставио генерацијама након тога, где се испитима придавао посебан значај као исправном путу ка благостању

Извори: