Priredila Nevena Vuksanović

Irska čipka je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih oblika ručno rađene čipke u svetu. Njena istorija je bogata i isprepletana ekonomskim, društvenim i umetničkim uticajima. Iako su različite vrste čipke bile prisutne u Irskoj i pre 19. veka, prava istorija irske čipke na igli (needle lace) i irske heklane čipke počinje oko 1820-ih i 1830-ih godina. Prvobitno, irske časne sestre su naučile tehniku čipke od kontinentalnih čipkarica iz Italije i Francuske, posebno iz Venecije i Alensona. Ubrzo su je usavršile i proširile kroz različite krajeve Irske.

Razvoj tokom Velike gladi (1845–1852)

Najvažniji trenutak za irsku čipku bio je period Velike gladi ( The Great Irish Famine), kada je ova ručna veština postala spas za mnoge siromašne porodice. Žene su se obučavale da izrađuju irsku čipku, koja se kasnije prodavala širom Evrope i Amerike. Tako je nastala i najpoznatija vrsta – heklana irska čipka.

Heklana irska čipka

Za razliku od tradicionalne čipke pravljene na igli (izrađuje se direktno iglom i koncem, bez podloge i izgleda prozračnije), irska čipka je postala poznata po heklanoj tehnici. Karakteristično je to što se svaki motiv posebno hekla, a zatim se povezuju tankim nitima ili mrežicom. Ovo je omogućavalo lako prilagođavanje dizajna i masovnu proizvodnju.

Najpoznatiji centri proizvodnje bili su:

Klouns (Clones) – poznat po bogatoj čipki sa cvetnim i mrežastim detaljima

Kork (Cork) – poznat po čipki na igli

Limerik (Limerick) – razvijao čipku kombinacijom veza i mrežastih tehnika

Zlatno doba irske čipke (19. vek – početak 20. veka)

U drugoj polovini 19. veka, irska čipka je bila vrlo tražena u viktorijanskoj Engleskoj, gde su je koristili za venčanice, bluze, šalove i rukavice. Čak su i evropski dvorovi naručivali ovu prefinjenu čipku.

Na Svetskoj izložbi u Londonu 1851. godine, irska čipka je osvojila ogromne pohvale, a njena popularnost je dodatno porasla.

Pad i oživljavanje (20. vek – danas)

Početkom 20. veka, sa rastom industrijske proizvodnje, ručna izrada čipke je počela da opada. Dodatni udarac zadali su Prvi i Drugi svetski rat, ali i promena u modi – jednostavniji krojevi i materijali smanjili su potrebu za bogatim, čipkanim detaljima. Ipak, zahvaljujući interesovanju kolekcionara, umetnika i zanatlija, irska čipka je doživela oživljavanje od 1960-ih nadalje.

Tehnika izrade irske čipke

Irska čipka se razlikuje od klasičnog heklanja jer se sastoji iz više elemenata koji se zasebno izrađuju i potom spajaju. Klasični motivi uključuju: cveće (ruže, ljiljani…), listove i lozice, vrpce i mrežaste pozadine.

Proces izrade se odvija u nekoliko koraka:

1. Izrada pojedinačnih motiva – Heklaju se elementi (cvetovi, listići) često sa mnogo reljefnih detalja. Da bi elementi dobili trodimenzionalni izgled, ivice se na kraju heklaju posebnim bodom i to debljim ili istim koncem. Tako bivaju dodatno istaknute.
2. U sledećoj fazi, elementi se “blokiraju”. Blokiranje se radi tako što se elementi pokvase i onda oblikuju ravnomerno, potom se suše. Posle sušenja su spremni za spajanje. Lakši način blokiranja je toplom parom iz pegle, preko pamučne krpe.
3. Postavljanje na podlogu – elementima se određuje raspored na komadu tkanine ili papiru na kome je nacrtana šema ili oblik koji se popunjava. Svaki element se fiksira špenadlama.
4. Povezivanje pomoću mrežice – Mrežaste niti (poznate kao „bridges“) spajaju elemente, stvarajući čipkasti dizajn. Za povezivanje se koristi tupa igla za šivenje ili heklica, u zavisnosti od tehnike.

Za izradu irske čipke se koristio laneni ili pamučni konac, dok su moderni izrađivači prešli na pamučne, svilene ili akrilne niti u kombinaciji sa vunom. Debljina konca takođe utiče na izgled i teksturu irske čipke.

Tradicionalna irska čipka obično se radi sa vrlo tankim koncem. Tanki konci daju fini, filigranski i prozračan izgled i omogućavaju precizne detalje. Međutim, ako se koristi deblji konac, komadi postaju robustniji i vizuelno dominantniji, veći motivi izgledaju upečatljivo, brži su za izradu, prikladni su za odevne komade – ako se hekla kardigan ili bluza, deblji konac daje više strukture i topline. Odevni predmeti su manje osetljivi i izdržljiviji, pogodni su za svakodnevno nošenje, jer su čvršći od fine čipke, a opet izgledaju neuobičajeno i daju lični pečat odevnim kombinacijama.

Upotreba u savremenoj modi i dizajnu

Moderna irska čipka često kombinuje tradicionalne motive sa savremenim dizajnom, a neki izrađivači je rade i u boji, dok se nekada koristila isključivo bela ili krem. Danas se irska čipka koristi u različitim oblastima:

• Visoka moda – poznati dizajneri često koriste heklanu čipku na ekstravagantnim haljinama i aksesoarima;
• Venčanice i večernje toalete – ručno rađena čipka daje posebnu eleganciju;
• Unikatni kardigani i bluze – moderni heklani komadi u kombinaciji sa materijalima poput tila ili svile;
• Dekorativni detalji za enterijer – stolnjaci, zavese, jastučići i umetničke instalacije.

Izrada ove čipke ima mnogo benefita. Ručni radovi su joga za mozak, deluju opuštajuće. Videće se rezultati vašeg rada – imaćete divan i unikatan odevni predmet ili torbu, ranac. Dovoljno je da poznajete osnove heklanja, jer sve savete danas možete pronaći na Internetu.

Irska čipka je prava umetnost, spoj tradicije i modernog dizajna. Njena izrada zahteva strpljenje i preciznost, ali krajnji rezultat je jedinstven i vanvremenski. Irska čipka nije samo prelepa rukotvorina, već je deo istorije, simbol otpornosti i umetničkog izraza. Njena kompleksnost i lepota i danas fasciniraju mnoge ljubitelje ručnih radova širom sveta, a tehnike se prenose kroz radionice i škole rukotvorina.