Приредила: Миланка Стокић, дипломирани библиотекар

Дејвид Атенборо (рођен 8. маја 1926. године у Великој Британији) познати је енглески историчар природе и борац за заштиту дивље природе. Своју каријеру започео је на телевизији Би-Би-Си[1], на којој је у различитим улогама током свог изузетно плодног рада снимио и девет телевизијских серија о биљном и животињском свету на земљи. У Великој Британији га сматрају националним благом, а познат је широм света по свом доприносу за очување дивљине. Најомиљенија је фигура у Британији, а са својих 98 година и светска суперзвезда.

Атенборо је одрастао у Лестеру у Енглеској, где је његов отац био директор локалног универзитета. Заљубио у свет природе још као дечак, истражујући свој пут кроз свој крај у Лестеру, тражећи бубе, инсекте и водоземце. Рано развија снажно интересовање за природну историју. Школовао се на Клер колеџу (Clare College, Cambridge) а почео је да ради у образовној издавачкој кући 1949. године, да би 1952. године завршио програм обуке у Би-Би-Си-ју (British Broadcasting Corporation, BBC). Са кустосом рептила Џеком Лестером, 1954. је покренуо телевизијску серију Zoo Quest, у којој су снимане живе животиње у дивљини и зоолошким вртовима. Ова емисија се показала изузетно популарном и проширила је обим образовног програма који нуди Би-Би-Си.

Атенборо је био директор телевизијског програма Би-Би-Сија од 1968. до 1972. године, затим даје оставку да би самостално писао и продуцирао телевизијске серије. Потом је написао низ награђиваних телевизијских програма о антропологији и природној историји, пре свега серијал Живот: Живот на Земљи (1979), Жива планета (1984), Суђења живота (1990), Живот у замрзивачу (1993), Приватни живот биљака (1995), Живот птица (1998), Живот сисара (2002–2003), Живот у шикари (2005) и Хладнокрвни живот (2008). Његови други ТВ кредити су укључивали Плаву планету (2001), Истраживање светских океана и Стање планете (2000) и Да ли мењамо планету Земљу? (2006), који су се у великој мери бавила питањима животне средине, као што је глобално загревање.

Његови документарци, укључујући Плаву планету  (Blue Planet), Плаву планету 2 (Blue Planet 2), и Нашу планету  (Our Planet) бележе толику гледаност и утицај да је скован израз Атенборо ефекат. Атенборо је написао више књига, од којих су неке биле пратиоци његове ТВ серије. Неке од најпознатијих књига су: Живот у ваздуху: Мемоари емитера (2002), Авантуре младог природњака: Експедиције у потрази за зоолошким вртом (2017) и Путовања на другу страну света: Даље авантуре младог природњака (2018).

Истраживањe јавног мњења у Великој Британији показало је су ови документарци и сличне иницијативе за заштиту животне средине допринели томе да више од половина становништва смањи употребу једнократне пластике у последњих годину дана. По њему су називане новооткривене биљке, животиње, сазвежђа, диносаурс у лондонском Природњачком музеју (испод костура је табла с натписом ‘Аттенборосаурус’). По Атенбору названи су цвет у Еквадору, врста осе, биљка месождер и нека друга бића. Сматра се да је један од људи који су највише путовали на планети, за документарац Живот птица, прешао је невероватних 256.000 миља – то је исто као да је путовао око света десет пута.

Атенборо је био добитник бројних других признања, укључујући неколико БАФТА[2] награда и награду Пибоди (2014)[3], као и Еми[4] награде. Проглашен је витезом 1985. године. Члан је Британске академије филмске и телевизијске уметности, Краљевског друштва, Краљевског колеџа лекара и повереника Британског музеја, Краљевске ботаничке баште, Кјуу[5] и био је председник Краљевског друштва за заштиту природе.

Атенборо је касније написо Нашу планету, серију од осам делова која је дебитовала на Нетфликсу 2019. године. Те године Би-Би-Си је такође емитовао његов документарац Climate Change – The Facts, у којем је упозорио да би неделовање могло да доведе до „колапса наших друштава”. Живот на нашој планети (2020) Дејвида Атенбора описан је као његова „изјава сведока“.

Дејвид Атенборо се бави питањима животне средине, приказујући свет природе у жељи и нади да бисмо могли бити инспирисани да га сачувамо. Учинио је више него било која друга особа да помогне милионима да разумеју и цене чуда света. Он и његова истраживања обогатили су нас највреднијим сазнањима, способношћу да схватимо континуитет природе у свим њеним изражајностима и да спознамо своје место у њој[6].

Са ставом да је природни свет највећи извор узбуђења, највећи извор визуелне лепоте, највећи извор интелектуалног интересовања, највећи извор толико тога у животу, што живот чини вредним живљења. Наглашава и опомиње да људи морају да осећају да је свет природе важан и вредан, леп и диван и да представља чуђење и задовољство. Природни свет се мења, док  човек  потпуно зависи од тог света, јер нам обезбеђује храну, воду и ваздух. То је нешто најдрагоценије што имамо и морамо то да бранимо.”[7]

Homo sapijens, мудро људско биће, мора сада коначно да извуче поуку из својих грешака и оправда име које носи. Ми који живимо данас имамо застрашујуће тежак задатак да се  постарамо да наша врста то заиста уради. Не смемо да изгубимо наду. Имамо сва потребна оруђа, размишљања и идеје милијарди изванредних умова и неизмерну енергију природе да нам помогну у овом послу. Имамо и још нешто – способност, јединствену можда међу свим живим створењима на свету, да замислимо одређену будућност и радимо на томе да се она оствари.

На коцки је сада будућност на овој планети, јединој за коју сада знамо да на њој постоји живот, у било каквом облику.[8]

Светац, заштитник телевизије о дивљим животињама, спасилац Би-Би-Сија, национално благо, витез, обожаван, али и критикован и оспораван, срцеломац, остаје и биће непоновљив водитељ, коме ће тежити сви други истраживачи и предавачи из области природе, екологије и природне историје.

Извори:

1.Атенборо, Дејвид, Живот на Земљи, Загреб, Просвјета, 1986.

2. Атенборо, Дејвид, Живот на нашој планети, Београд, Лагуна, 2020.

https://www.bbc.co.uk/teach/articles/z4k2kmn

https://www.discoverwildlife.com/people/david-attenborough-facts

---

[1] Британска је корпорација за емитовање радијског и телевизијског програма у свету.

[2] Филмске награде Британске академије која се додељују у част најбољих британских и међународних доприноса филму.

[3] Награда названа по америчком бизнисмену и филантропу Џорџу Фостеру Пибодију, одаје почаст најмоћнијим, просветљујућим и оснажујућим причама на телевизији, радију и онлајн медијима.

[4] Награде које се додељују за америчку телевизијску продукцију.

[5] https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Kraljevski_botani%C4%8Dki_vrtovi_u_Kjuu

[6] Девид, Атенборо, Живот на Земљи, Загреб, Просвјета, 1986, стр.9

[7] https://wwf.org.au/blogs/10-best-nature-quotes-from-sir-david-attenborough/

[8] Дејвид, Атенборо, Живот на нашој планети, Београд, Лагуна, 2020. стр. 204.

[9] Преузето, 16.09.2024.  https://www.originalmagazin.com/originalne-price/budi-odgovoran/dejvid-atenboro-netflix-dokumentarac/