Како долази љубав?
Да смо у филму,
Смењивали би се облаци,
Киша и сунце.
Да смо у позоришту,
Сценографија би била
Пуна свиле и плиша.
Да смо у биоскопу,
Кадрови би се мењали
Од удаљеног ка крупном плану.
Да смо у романима,
Јунакињама би клецнула колена
При првом погледу на принца.
Како живи љубав?
У животу љубав се настани
У заједничком испијању кафе,
Плаћању рачуна
И гледању у истом правцу.
Љубав је само оно
Што преживи све рефлекторе,
Намештене сцене и
Добро изрекламиране премијере.
Љубав долази изненада,
Али живи тек ако јој дозволиш
Да од сензације постане константа.

Магдалена Реџовић

Песма објављена у зборнику љубавне поезије ,,Свитања на Дунаву“.