Међународни празник рада обележава се сваког 1. маја, у скоро целом свету, у знак сећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу (САД) 1886. године, које су организоване из протеста због неиспуњења захтева радника за побољшањем услова рада. Овај празник има много веће значење од саме успомене и одавања почасти храбрим људима који су дали своје животе за већа права радника. Он представља и дан светске радничке солидарности.

За наше крајеве се уз овај празник везује обичај такозваног првомајског уранка. Реч је о светковини која се састоји у томе да се 1. маја порани и оде у природу или чак да се оде дан раније и уз логорску ватру проведе ноћ.

Најчешће се током уранка окупља омладина и спрема неко јело у котлићу или на роштиљу. Међу Србима је овај празник веома распрострањен. Готово сваки град у Србији има своја традиционална првомајска излетишта, а најчешће су то паркови, плаже или зелене површине изван града.

У Северној и Централној Европи, ноћ уочи првог маја назива се Валпургина ноћ (по светој Валпурги). То је прослава плодности, приликом које се пева и пије до дуго у ноћ и пале се ватре.