Знате, има оних дивних људи око нас, који кроз живот буду вођени потребом и нагоном да деле, да чине добро, да подстичу делом и речима- да помажу другима. Да се повезују са својим ближњима, али и са људима који их окружују. Да боје овај (понекад) суморни живот мало лепшим бојама.

Такви људи ме радују и јачају веру у мени. Молим се у својим мислима да их буде што више.

Има и оних других који (на жалост) ту потребу и нагон немају. Који су усмерени само на себе, на своје потребе, на своје проблеме, вечито незадовољни, вечито кивни на свет и људе око себе.

Таквих људи ми је жао. Молим се и за њих, да светло превлада мрак у њима.

Знате, у сваком од нас постоји и добро и зло. Ми бирамо којој ћемо од тих особина да дозволимо да се развије и испољи. Бити зао је лако, не захтева напор, нити вишу интелигенцију. Али бити добар, захтева одрицање и вишу свест. Бити добар, значи – бити човек.

Написала Реа Мнц