Kafa je mnogima od nas omiljeni napitak. Jutro započinjemo kuvanjem kafe i uživanjem u njenom divnom mirisu i ukusu. Uglavnom je svi mi pripremamo na sličan način, zovemo je turska, međutim, poznato je da se u Turskoj uglavnom pije čaj, a ređe kafa. U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. veka, međutim ne zna se tačno kada se odomaćila u našoj zemlji. U velikom „Savremenom kuvaru“ iz 1967. godine, objavljenom u izdanju „Prosvete“ navedena je razlika između srpske (ili domaće kafe) i turske kafe.

Kažu da kafa mora da bude lepo pržena, a ne prepržena i da je najbolje da se kuva sveže samlevena. Nekada su sve kuće imale mlinove za kafu. Prvo ručne, a onda i električne. Danas se mahom kupuje već samlevena kafa, što je doprinelo gubitku njenog ukusa.

Priprema kafe po kuvaru iz 1967. godine:

Srpska kafa

„Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne, ništa više. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da stane a zatim je razliti u šoljice i služiti“.

Turska kafa

„Ova kafa se najviše pije u Bosni a spema se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno“.

Uživajte!