Svi žele da vide favele iznutra. Retki smeju da odu. Ogromne su šanse da ukoliko u njih uđete, više nikada nećete izaći. Doslovno, progutaće vas mrak.

Šta su favele i kakav je život u njima?
Favela je naziv za divlje naselje u Brazilu. Nastale krajem 19. veka na obodima velikih gradova, neki kažu da su ih stvorili bivši robovi, drugi tvrde da su to bili ratni veterani. Nekoliko je teorija i o nastanku naziva favele. Najpoznija je ona koja kaže da ime potiče od biljke sa severoistoka Brazila, odnosno drveta sa gustim igličastim lišćem koje je uspevalo na neplodnom tlu.

Prava ekspanzija je bila između četrdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka tokom velikih migracija ruralnog stanovništva iz sela u gradove.
„Građevine“ u kojima su stanovnici favela živeli, neki i dalje u istim žive, bile su izgrađene od pruća, drveća i blata. Tek nekoliko decenija kasnije, cigle i kuće, zamenile su straćare. Uslovi u kojima ti ljudi žive i dalje su veoma teški.
Iako se “najpoznatije” favele nalaze u Rio de Žaneiru i u Sao Paulu, ima ih u skoro svakom većem brazilskom gradu. Dakle, stanovništvo je okupiralo javnu zemlju, uglavnom u neplodnim delovima predgrađa. Ova naselja su prozvana favela, osim toga što su se nalazila na istom zemljištu i zato što, isto kao i biljka, ova naselja su uspela opstati uprkos uslovima u kojima postoje.
Preko 70 posto stanovništva u favelama su crnci i melezi. Voda za piće im je jedan od najvećih problema. Često stanovnici favela – faveladosi, buše cevi gradskog vodovoda kako bi došli do vode. Imaju struju i vodu, ali ih ne plaćaju. Komunalna preduzeća, elektrodistribucija i vodovod nisu svoje usluge pružali tim delovima velikih gradova, jer nisu mogli da garantuju bezbednost radnika. Zbog toga, čista tekuća voda, struja, kanalizacija za ljude u favelama – bile su misaona imenica.

Kažu da je u favelama veća verovatnoća da se pogine, nego da se dobije grip. Zamislite mesto gde možete da dođete i na prvoj slobodnoj parceli sagradite kuću, bez da od bilo koga tražite dozvolu.

Stanovnici favela koji nisu ogrezli u kriminalu, spas su tražili u fudbalu. To je bio jedini način da pobegnu iz siromašnog i opasnog susedstva. Fudbalski heroji poput Pelea, Ronalda, Romarija, Rivalda, zahvaljujući ogromnom talentu i sreći, izbegli su tužnu sudbinu desetina hiljade dece koja su odrasla na marginama brazilskih gradova. I pored teških uslova života i siromaštva, upravo iz favela potiču najpoznatije škole sambe u Riju. Nekadašnji fudbaler Intera Adrijano odrastao je u maloj sobi sa metalnim krevetom na drugom spratu zgrade u jednoj od favela. Čuveni Ronaldinjo je sa porodicom živeo u drvenoj straćari u srcu predgrađa.

Samo Rio de Žaneiro ima preko 22 posto stanovništva koji žive u nehumanim uslovima, ali oni su integrisani u gradu. Oni rade, studiraju van svojih siromašnih favela i ljudi „spolja“ znaju veoma malo o ovim delovima grada. Postoji projekat Favelagrafija koji prikazuje njihov svakodnevni život u siromašnim četvrtima, koji ne podrazumeva samo nasilje i kriminal, već radost, muziku, igru, ljubav. Nestašica i loši uslovi života ipak nisu skinuli osmehe sa svih lica stanovnika favela.

KRIMINAL U FAVELAMA
U Rio de Žaneiru ima više od sedam stotina favela, a na prste jedne ruke se mogu nabrojati one koje su bezbedne za turiste. U favelama se radi. Sve favele doprinose budžetu Brazila sa oko 10 milijardi dolara. Bave se zanatima i trgovinom. Ali beda čoveka natera na svašta i to je plodno tlo za kriminal, koji je u favelama dostigao svoj vrhunac. Tamo zakone pišu narko-bande i njihove vođe. Nestvarno izgledaju scene dece koja trčkaraju i igraju se, a oko njih šetaju članovi „do zuba“ naoružanih kriminalnih grupa ili pripadnici specijalnih policijskih jedinica. Upravo zbog bandi, stanovništvo favela je dugo živelo u nehumanim uslovima.
Kriminalne bande u Riju su jedinstveno organizovana grupa bandi na svetu. Njih karakteriše gerilska organizacija. Članovi potiču odatle, duboko su povezani porodičnim vezama, celokupno stanovništvo favela zna ko su članovi bandi i koje pozicije zauzimaju u njima. Tačno se zna lanac komandovanja. Oružje na svojoj teritoriji nose neskriveno, pomažu stanovništvu i ne tlače ga. Jedino im nedostaju uniforme sa oznakama, a svako može da se odseli ali ne i da se useli.

Oni su jedan zatvoreni sistem koji funkcioniše godinama. Specijalnost im je prodaja droge i pljačke turista svuda po gradu. Zabeleženi su prepadi na turiste u centralnim ulicama u sred dana kada dečaci od 12-13 godina pod pretnjom vatrenim oružjem otimaju satove i nakit i nestaju na skuteru.
I najvažnija karakteristika, a po snage reda najgora je ta da se pripadnici banda u favelama ne boje policije. Ukoliko ne mogu da pobegnu, oni blokiraju uske prolaze, puštaju agresivne pse i pucaju do iznemoglosti. Upravo je to razlog zašto favele nikada nisu pobeđene i raseljene, žrtava bi bilo previše.
Inače, kada do toga dođe, u favelama interveniše jedinica B.O.P.E (Batalhão de Operações Policiais Especiais). To je specijalna jedinica koja je ovlašćena da interveniše kada god obična policija to nije u stanju. Na tu temu je snimljen film sa nastavcima Tropa de Elite.

SAMI U BORBI PROTIV KORONE
U siromašnim četvrtima Brazila – favelama, država kao da ne postoji. Stanovnici se sami organiziraju kako bi zaustavili širenje korone – uz saglasnost narko-bandi koje tamo vladaju. Jedva da iko može sebi priuštiti da ostane kod kuće zbog korone. Jer, ko ne izađe iz kuće preko dana i ne ode na posao, taj uveče nema šta da jede, što je situacija mnogih ljudi koji tu žive. Najjači razlog zbog kog su se ljudi pridržavali ograničenja kontakata u ranim fazama korona krize je taj što su narko-bande u nekim favelama raspisale policijski čas i poručile: „Ko napusti kuću, dobiće metak u glavu“. Dileri droge takođe su zabranili okupljanja i obavezali ljude da nose masku. Maske faveladosi proizvode sami i dele ih uz medicinske setove. Naviknuti da se sami organizuju, napravili su i centre za izolaciju zaraženih ljudi. Pošto redovne hitne službe ne dolaze u favele, stanovnici su sami iznajmili vozila hitne pomoći i zaposlili lekare. Naravno, pošto se ništa ne dešava bez znanja narko-bandi, postoje navodi da su i oni pomogli u tome u vidu donacija.

Brazil je simbol slobode pokreta tela iskazane kroz fudbal, kapueru, sambu. Ta sloboda pokreta je zapravo stil življenja. Izlaz iz teške svakodnevice. Ventil za opuštanje ali i način da se prikrije unutrašnji naboj. Narod je u Brazilu nasmejan, bez obzira na sve što im se dešava na životnom planu. I sama sam imala prilike da se uverim u to pri boravku u ovoj divnoj zemlji, davne 1997. godine. Razlika između bogatih i siromašnih je veoma velika, vidljiva i opipljiva. Zato su stanovnici favela, običan narod, u neku ruku junaci koji se svaki dan bore za ono što imaju, bore se da bi imali i sutra.

Tekst napisala Nevena Vuksanović, Kostolac