Да могу да путујем

Кроз време,

Увек бих се теби враћала.

Из будућности хрлила бих у прошлост,

Из прошлости журила бих у будућност,

У тренутак

У коме си ти.

Сијао би попут светионика

Да ми пут покажеш.

Призивало би ме твоје тамно око

Да мир и спокој у њему потражим.

Руке твоје грлиле би ме

попут река

чије се воде у меандрима мешају.

Љубав не зна за простор и време.

Не ограничава је пролазност,

не мере сатови,

не расипају ветрови.

Она живи док срце куца.

Наша се укотвила

У загрљају река.

---

Из књиге „У загрљају река: зборник љубавне поезије“ (Костолац, Мајдан, 2020)