Једно је посебност,

Али и усамљеност.

Једно је изузетност,

Али и недореченост.

Једно је – небо,

Али без сјаја.

Једно је – море,

Али без плаветнила.

Много је множина,

Али и самоћа.

Много је богатство,

Али и гужва.

Много је је песак,

Али и пустиња.

Много је пахуља,

Али и мећава.

Двојина је смисао

И спона.

Двојина је пут

Од једног до људског.

И  обрнуто,

Од многог до човечног

И јединог.

Двојина је двоје у једном

И једно у двома.

Јабука преполовљена,

Длан и надланица,

Око и трепавица,

Сунце и звезда Даница.

Двојина је судбина

За двоје

Што се сретну

У трагању за собом

Па наставе да трагају

Заједно

За звездом

Најсветлијом.

Из књиге „У загрљају река: зборник љубавне поезије“ (Костолац, Мајдан, 2020)