Piše i ne okoliše: Milan Ceković

Uvek je bolje krenuti od nule, nego natezati se sa ljudima uz koje tapkate u mestu i traćite svoje vreme. Od nule, uz adekvatan fokus, kroz neki period, videćete jasne rezultate svog delanja. A, uz natezanje sa ljudima čije je poslednje utočište samoobmana, trošite pomenuto vreme, živce, pozitivnu energiju, a ishodište svega nije baš mentalno i fizičko zdravlje, kao primer smislenog trajanja.

Krenuti od nule ubrzanim procesom je lekovito i smisleno, vrhunska mudrost u odnosu na natezanja oko bilo kakvog uloga koji se pretvara u večno nezadovoljstvo, spram vecitog problema.

Krenuti od nule je teško. Zahteva poseban karakter. Strpljenje. Istrajnost. Permanentni rad na sebi.
Večito natezanje zahteva budalu, dangubu i XXL ego, slepu gordost i tupavu taštinu. Krenuti od nule je put ka plusu. Tapkati u mestu i cimati se u večitim izgovorima je minus svih minusa.

Put od nule leči i razvija. Tapkanje u mestu stisnute duše je patologija. Propast – uništavanje potencijala za generacijski kontinuitet.
Samo kreni od nule. Kretanje od nule ka nečemu vodi. Tapkanje ne vodi čak ni do stagnacije. Tapkanje je nazadovanje, jer ti stojiš, a vozovi prolaze i odlaze.

Ako nešto nisi rešio za godinu, pet ili deset godina. Nemoj to ni rešavati. Za taj period se stvara. Možeš za 10 godina stvoriti od sebe gromadu, ako ti je fokus ispravan, daleko od ambisa večitih problema.

I upamti, oni koji ništa ne rešavaju su se sa tim saživeli. Njima, zapravo, rešenje i nije potrebno. Njima je potreban samo poligon na kojem se kao nešto rešava.
Taj vrtlog nije za tebe.