Nekada su biblioteke bile poznate po tišini. Podrazumevalo se da, kada se uđe u hram kulture, mora da se šapuće. Da se ne ometa mir onih koji u njoj uče ili istražuju. Poznate su vam i scene bibliotekarki koje na svaki vaš malo povišeniji ton, uzvrate glasnim: „Pssst“. Na sreću, nije više tako. Danas, tišina nije poželjna u bibliotekama. Ne radi se u potaji. Znanje se ne čuva sebično, već se rado deli. Radionice, književne večeri, predavanja, sastavni su deo bibliotekarskih aktivnosti. A, na njima, živa reč je veoma zastupljena. Biblioteke su postale savremeni centri informacija, gde se potreba za informacijama izražava jasno i glasno. Svet se menja, a menjaju se i bibliotekari sa njime.

Podsetimo se jedne scene iz serije Mister Bin o tišini u biblioteci:

Rea Mnc