Вероватно да није било периода у историји када је младим људима било лакше да се осећају несигурним у себе и мање вредним. Небројене могућности упоређивања са вршњацима широм света кроз лако доступне друштвене мреже стварају осећај непрестане борбе са конкуренцијом коју је немогуће добити.

Увек ће се појавити неко са занимљивијим постом, лепшом сликом, савршенијим животом.

Родитељи и старатељи могу бити драгоцен савезник деци и младима у суочавању са овом чињеницом, а развој здравог самопоудања јесте циљ за који се вреди борити. Не треба заборавити да су родитељи и остали значајни одрасли веома битан фактор утицаја на психофизички развој сваког појединца. Нарочито у најранијем узрасту.

Стога је важно подсетити се неких чињеница.

Нетачно је размишљање да су људи или самопоудани или несигурни. У ствари, веома је мали број оних који се осећају добро (или лоше) у свим животним областима и ситуацијама. На пример, дете или адолесцент, које је самопоуздано у вршњачкој групи може се осећати несигурно када је у питању нека спортска вештина или смисао за музику.

Нису сви вешти у свему што раде, а нарочито приликом првог сусрета са неким захтевом или ситуацијом. Често је у тим приликама потребно уложити више напора, имати вођство и помоћ од стране одраслих и искуснијих. Ово ће довести до успеха и осећања задовољства собом, а који ће дугорочно бити основ за изградњу самопоуздања. Осим тога избећи ће се ризик од превременог одустајања које је често код деце и младих у сусрету са тешкоћама. Улагати додатни напор, истрајати у фрустрирајућој ситуацији није једноставно и детету и адолесценту је потребна подршка како би успело у томе.

Постоје неке корисне стратегије које родитељи и старатељи могу применити уколико желе да помогну свом детету да развије здраво самопоуздање.

Прво, увек охрабрујте дете да прихвати и да се поноси својом јединственошћу. Да му неке ствари иду лакше, а неке теже и да је тако и са осталима. Свако има своје “јаче“ и “слабије“ стране. Наравно, то не значи да се и “слабије“ стране не могу ојачати само ће требати више напора, времена, упорности.

Осим тога, увек је важно помоћи деци да схвате како се до великих циљева стиже кроз мноштво малих корака и да је потребно стрпљење. Одређени напредак се може уочити у сваком неуспешном покушају.

Трудите се да будете увек на располагању детету/адолесценту када жели да разговара о својим могућностима, да размотри и прилагоди своје циљеве и напоре у складу са променом неких спољашњих околности и захтева средине. Иако се често чини да му/јој ваше мишљење није важно то никако није тачно. Зато је веома битно да будете ту када сте потребни.

Још једна ствар која је битна у изградњи самопоуздања јесте да подржите своје дете и помогнете му да повремене неуспехе доживи као могућност да напредује и учи из грешака, а не као доказ да је мање способно.

Речено је већ да треба похвалити и најмањи помак унапред, али треба бити искрен. Заблуда је помислити “колико похвала толико самопоуздања“.

Дете ће препознати неискрене похвале и то може довести до пада самопоуздања и појачати несигурност.

Здраво самопоуздање се гради на аутентичном осећању компетентности у једној или више животних области, а које дете сматра важним и значајним.

Текст написао Слободан Павловић, психолог