ФЛЕКСИБИЛНО МИШЉЕЊЕ 2. ДЕО

Зашто је важна флексибилност мишљења?

Уколико смо “заглављени“, навикнути да приметимо само један аспект ситуације биће нам тешко да се прилагодимо променама у околини које се неизбежно дешавају. Управо флексибилност мишљења омогућава нам да унапредимо свој систем уверења и да реалистичније проценимо нове догађаје.

Fleksibilnost 2

Осим тога, ова карактеристика когнитивног функционисања повезана је и са ефикаснијим функционисањем нашег мозга јер је у истраживањима уочено да се различити делови мозга активирају у заједничкој акцији.

Људи са вишим нивоом флексибилности мишљења показују и повећану вербалну флуентност и виши ниво тзв. флуидне интелигенције као и повишену самосвест.

Са друге стране, нижи ниво когнитивне флексибилности обично подразумева “заглављеност“ у сопственим навикама и негативне реакције на нове информације. Ови људи често имају тешкоћа да се прилагоде променама било које врсте (психолошке, технолошке, физичке…).

Когнитивна нефлексибилност се понекад одређује и као “затвореност ума“, а односи се на опис људи који су ментално ригидни, не разумеју и не желе да разумеју да други људи могу имати другачији поглед на неку ситуацију. Једноставније речено, затворени су у сопственој перспективи, не прихватају идеје које се не уклапају у већ постојећи систем уверења и покушавају да прилагоде свет себи, а не обрнуто. Овај приступ може у неким ситуацијама деловати проактиван и користан, али  много чешће доводи до неуспеха и конфликата са другим људима.

Како функционише флексибилно мишљење?

Оно нам омогућава да процењујемо и да се прилагодимо различитим задацима и улогама у којима се налазимо свакодневно. Понекад може бити корисно (нарочито кад је потребна брза реакција) да се држимо постојећих уверења и правила. Међутим, у другим ситуацијама је потребно да будемо отворенији и спремнији да посматрамо свет из различитих перспектива.

Флексибилност мишљења значи да ћемо некада користити “црно или бело“ образац мишљења, а некада бити отворени за различите перспективе и аспекте догађаја. Осећање да смо “запали у рутину“, тешкоће решавања свакодневних проблема, учестало појављивање истих или сличних конфликата са људима, могу указивати да нам недостаје флексибилност у приступу.

Може ли се вежбати флексибилност мишљења?

Иако постоји значајан утицај урођених фактора, свако од нас може подићи ниво когнитивне флексибилности. Потребни су вежбање, стрпљење и истрајност.

Неки од принципа којима се можете руководити јесу:

Преиспитујте своје мисли и речи које користите. Постаните свеснији шта мислите и како говорите. Нарочито обратите пажњу на искључиве, непорециве ставове и уверења.

Када покушавате да решите неки проблем пожељно је да се периоди усмереног и фокусираног мишљења смењују са “паузама“ када ћете радити нешто сасвим друго.

Ментална, односно, когнитивна флексибилност јесте управо равнотежа између контроле и спонтаности и омогућава нам како већу ефикасност у достизању циљева, тако и већу отпорност на стрес, самопоуздање и креативност.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Posted on 4. decembra 2017., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavi komentar.

Postavi komentar